Još jedna košarkašica, veoma vazan član reprezentacije, je nedavno povredila koleno. Nažalost, u pitanju su prednji ukršteni ligamenti, najteža povreda kolena.  Pošto je to postalo vrlo učestalo u poslednje vreme, pokušaću da prenesem još neka od svojih iskustava vezana za samu povredu, rehabilitaciju i moguće komplikacije.
Prvo pitanje koje postavi svaki  povređeni igrač je koliko traje period oporavka? Na to se dobije odgovor kako je sve individualno pri čemu se, u zavisnosti od stepena povrede, daje neki  vremenski okvir, uglavnom od 6 do 12 meseci.

Čitajući svoj poslednji blog koji je nastao neposredno pre 25. avgusta prošle godine, naišla sam  na  rečenicu „ Tako sam mnogo puta videla da se igrači posle povreda vraćaju na teren fizički i umno jači nego pre. Svesni šta ih je snašlo, oni sa više truda i napora prilaze treningu, odrađuju ga sa više pažnje čime ne samo da saniraju posledice povrede već i podižu nivo svoje igre.“

O tome šta uspeh znači jednom profesionalnom sportisti ne moramo puno pisati. Svrha, cilj, potvrda, jednostavno sve. Međutim, toliko je prepreka na putu do njega. Počevši od onih najbanalnijih kao što su lenjost, nedostatak samopouzdanja, mnogobrojne povrede, nepravde koje su nam nanete ili smo ih sami drugima naneli, pa sve do onih prepreka koje se nalaze na samom kraju puta, a koje su pritajene i podmukle. Jasno se vide tek kada se čovek o njih tako  nezgodno saplete da zadobije povrede posle kojih je vrlo teško vratiti se istom putu, putu ka uspehu.

Mudar sam toliko,

Da na sva pitanja odgovor znam,

Toliko dobar, da nema stvari

Koju ne mogu da odbacim,

Od sebe odvojim i drugome je dam.

Ko smo? Kakvi smo? Kakve nas drugi vide, a kakvi želimo biti?  Jedinstveni ili isti kao i svi ostali? Šta nam je na raspolaganju i za šta smo sve sposobni? – pitanja su sa kojima se često srećem ovih dana.

Osećam da ljudi strepe da budu ono što zapravo jesu, jer se pred svima nama nalazi jedinstveni model, struktura ili kalup u koji se treba uklopiti i sa svim njegovim sastavnim delovima stopiti. Uslovi da budemo upakovani u taj skulpturni oblik i nisu tako komplikovani i zahtevni. Dovoljno je samo da budete kao i svi drugi. Cilj je ponašati se u skladu sa principima koje društvo kao neki savremeni vajar, zahteva, kako bi nas što lakše uklopio u svoje ”remek delo”. On (vajar) tada vrši odabir materijala, pa tako od onih najtvrđih stvara osnovu svoje skulpture, dok one slabije koristi za ne tako bitne delove svoga dela. Ti krhki materijali su kao i ljudi, reklo bi se i ne toliko važni za osnovni koncept kojim umetnik želi da se predstavi.