Menu

Jelena Ćirić: Tim, prijateljstvo, SPORT

  • Autor kosarka24.rs

Još sa prvim košarkaškim koracima, zamišljala sam gde ću jednog dana igrati.

Bogatić, osnovna škola i školska sala, tu je sve počelo. Bio je nekako težak početak, valjda kao i svaki. Bez osećaja uzela sam loptu, pokušala da driblam, ali to je ličilo na sve osim na dribling. Šutirala sam sa dve ruke i prvobitno koš je bilo teško pogoditi, tabla mi je bila cilj. Kasnije uz mnogobrojne treninge počela sam da pogađam obruč i na kraju koš.

Paralelno sa treninzima u Bogatiću išla sam na treninge u Šabac. Nije mi bilo naporno, ali sam u to vreme igrala i folklor, pa sam poneki trening pokušavala i da izbegnem.
Kasnije, kada je košarka ušla u krv kako volim da kažem, nisam propuštala ni jedan trening, čak sam i bolesna trenirala. Posle povrede nisam mogla da se suzdrzim da je izlečim do kraja nego bih na pola oporavka govorila da sam super i nastavila da treniram.
Nakon nekoliko godina treniranja prešla sam da igram za Šabac. Treniranje se isplatilo, izgleda, pa sam sve češće pogađala koš.

Nakon prelaska u Šabac i par odigranih sezona, usledio je i poziv za kadetsku reprezentaciju. Mojoj sreći nema kraja. Mini pripreme su tada bile u Banji Koviljači, kao i završne pripreme. Trebalo mi je malo vremena da se priviknem, ali sam se susrela sa divnim devojkama tako da nije bilo teško.

Mnogo lepih stvari mi se desilo u Šapcu. Dva puta sam dobila nagradu za najperspektivnijeg sportistu, ušla sa njima u Prvu ligu, osvojila medalju na završnom turniru za mlađe kategorije. Stvarno je to bio jedan lep period. Stvorila sam neka prijateljstva koja još uvek traju. Neke od tih devojaka više ne treniraju, ali se svakodnevno čujemo, naravno one sada studiraju i uspešne su u tome. Sportisti su navikli da teže ka najvišem, tako da i ako ne treniraju uspešne su u studijama i svemu što rade.
Divno mi je kada pogledam da u svakom gradu imam po jednu prijateljicu i gde god da odem imaću nekoga da posetim i sa nekim da se ispričam i podsetim kako nam je bilo kada smo počinjale.

Na tim pripremamam sam upoznala i Natašu Kovačević, tada nam je bila kapiten, i ko bi rekao da ću nekoliko godina nakon toga igrati zajedno sa njom.

Život je nekako nepredvidiv. Nikada ne možemo da planiramo unapred neke stvari, jednostavno treba da pustimo da sve ide svojim tokom, jer se sve dešava sa razlogom. Da sam se opirala i da nisam htela da idem na treninge nikada ne bih postigla sve ovo. Uvek volim da kažem da sam tek na početku, i iako dostigla neke svoje snove još ih nisam u potpunosti ostvarila.

Naravno pored košarke, studiram novinarstvo i volela bih jednog dana kada završim košarkašku karijeru, da uspem u novinarskoj. Snovi se izgleda nikada ne gase, nego se samo nadovezuju jedan na drugi.

"Svi imamo snove. Ali preneti snove u realnost zahteva ogromnu količinu odlučnosti, predanosti i discipline" - Džesi Ovens.

 

 

Bookmaker with best odds http://wbetting.co.uk review site.