• Published in Blog

"Danas sam stvarno preumorna... danas te ne želim, maltretiraš me ponekad, mučis me", imam običaj često da joj kažem, posebno ovih dana kada se sezona privodi kraju.

Ona zna da ja to ne mislim ozbiljno, da je to trenutna nemoć i svaki put mi odgovara isto:

"A, znaš koliko mene zanima što si ti preumorna, nisam te ja terala da me igraš. Vidimo se u Kanalu.
P.S. Nemoj da zaboraviš da dođeš pola sata ranije da se fokusiraš na mene."

Kanal nije kanal, ili jama ili rupa. Kanal je naziv kompleksa u kome igramo, ali kakve rezultate postižemo ove sezone, u kanalu smo, u pravom smislu te reči.

Ponedeljak definitivno nije moj dan, ne znam zašto, ali mi ne leži nikako, posebno još ako se rano probudim. I ponedeljkom kada dođem u Kanal, naš odnos je u kanalu. Ponedeljak je fatalan dan za nas, tog dana se ne volimo. Tj. ja nju ne "volim", verujem da se ona baš ne potresa mnogo zbog te činjenice.

Utorkom mi se malo podsmeva, zavisi od mog raspoloženja, sredom već razgovaramo normalno, četvrtkom i petkom se zajedno pripremamo za predstojeći vikend, pa već tada naša ljubav cveta.

Vikendom... vikend već zavisi od mene. Ona mi samo kaže:

"Ja sam igra grešaka. Ja sam kolektivni sport. Pobedićeš ako tvoj tim napravi manje grešaka od protivnika. Nećete pobediti ako ste skup najboljih pojedinaca, pobedićete ako kao pojedinci najbolje funkcionišete zajedno. Talenat je univerzalan dar i potrebno je mnogo hrabrosti da se iskoristi. Uspeh nikad nije konačan, neuspeh nikad nije fatalan. Hrabrost je ono što se računa. Ne razmišljaj mnogo. Znaš da ti to ne valja. Uživaj u meni."

I tako iz dana u dan, iz godine u godinu, evo već 12,13 godina. Koliko sam joj puta zapretila da ću je ostaviti, koliko sam puta bila ljuta, a ona... ona mi se samo onako podmuklo nasmeje i kaže: "aha... hoćeš."

Ona zna da se bez nje ne može tako lako. To znaju oni što su je ostavili. Uvuče se pod kožu, vaspita te, nauči te da ceniš prave stvari, omogući ti da u životu upoznaš mnogo toga. Mnogo toga ti i oduzme, ali ti vremenom vrati kroz neke druge vrednosti.

Put do uspeha popločan je trnjem, znaju oni što su se popeli do gore. Oni koji su joj se u potpunosti posvetili i dali joj celog sebe.

Danas sam se zapitala šta je profesionalizam?

Ljudi kažu da je to kada slušaš i radiš sve što ti kažu, kada si disciplinovan i radiš svoj posao kako treba. Ne znam. Možda.

Evroliga je najjače evropsko takmičenje, je l' tako? Jeste, (što je ovo dobro, sama pitam, sama dajem odgovor) što znači da to igraju profesionalci, najbolji igrači.
Neverovatan utisak na mene je ostavila utakmica USK Praga i Orenburga (četvrtfinale, treća utakmica, odlučujuća za F4), koja je, po mom mišljenju, dokazala da profesionalizam nije dovoljan da se pobedi.

Za pobedu tako bitne utakmice potrebna je povezanost, da se saigračice vole i poštuju međusobno (ne moraju van terena koliko je potrebno na terenu), skaču na glavu jedna za drugu, bodre kako u prvom tako i u 39. minutu. Potrebno je da iskreno vole ovu igru, da su joj zahvalne i da znaju da uživaju u njoj, najbitnije je da je osećaju i da je igraju dušom i srcem. Jer bez toga ne može. Ne možes da igraš, ako ne voliš. To su igračice USK Praga pokazale i dokazale da to nije profesionalizam, to je ljubav... Iskrena ljubav prema ovoj igri.

 

 

videodana

fotodana


Ko je najveći favorit za titulu prvaka Srbije?