Menu

Ivan Jovčić: Tri principa zdravog odnosa sa hranom

  • Autor kosarka24.rs

Za vikend sam bio u Temišvaru sa devojkom na malom odmoru gde sam i dobio inspiraciju za ovu temu. Tačnije, inspiracija je nastala u jednom giga šoping centru u tom malom gradu.

Naime, kao što većina nas zna, zdravlje celog organizma zavisi od zdravlja sistema za varenje, tj. digestivnog sistema. Od kada sam i sam pre nekoliko meseci osetio prve probleme sa organima za varenje ta problematika me poprilično zanima. Razmišljajući o tome došao sam do tri jasna zaključka. Da bi digestivni sistem održavali zdravim i funkcionalnim potrebno je:

1. Ne prejedati se,

2. Praviti duže razmake između obroka,

3. Jesti kad si gladan.

Sve tri stavke su potpuno jasne i prirodne a opet većina nas ih ignoriše ili uzima zdravo za gotovo. Naš organizam ima neverovatnu sposobnost odupiranja i detoksikacije. Prosto rečeno, moze da istrpi sve i svasta. Međutim, kada se ove tri stavke ili samo jedna od njih ne poštuju godinama i decenijama, onda ulazimo u problem.

Prejedanje je uzrok broj jedan svim digestivnim smetnjama. U našoj kulturi kao da je prirodno da se za svaki obrok, tri puta dnevno prejedeš. Ako se ne prejedeš, imaš utisak da nisi dovoljno jeo. Ili ispadneš slabić. Međutim, najzdraviji i najdugovečniji ljudi na svetu završavaju sa obrokom pre nego što osete potpunu sitost. Okinavljani pre svakog obroka izgovaraju molitvu "hara no hachi bu" koja ih podseća da završe sa obrokom pre potpune sitosti. Dugovečni ljudi sa grčkog ostrva Ikarija takođe imaju pravilo da jedu dok nisu na 80% od maksimalne sitosti. Doktori sa Tibeta od davnina preporučuju da stomak podelimo na četvrtine: 1/4 za hranu, 2/4 za tečnost i 1/4 da ostane prazna. Potpuno sam siguran da je odupiranje prejedanju jedan veliki korak ka zdravom stomaku.

Druga podjednako bitna stvar su razmaci između obroka. Razmislite kada ste poslednji put napravili 5, 6 ili više sati između dva obroka. Kako ste se osećali tad? Hrana koja dominira u našoj kulturi je, realno govoreći, ozbiljan zalogaj za probavne organe. Kombinacija namirnica koju nalazimo u hrani zastupljenoj u našoj zemlji postavlja organe za varenje pred ozbiljan posao, zato im treba dati vremena da bi se ta ista hrana kvalitetno i u potpunosti svarila. Za to najčešće nije potrebno 2 ili 3 sata, već dosta duže (5,6 ili više sati). Zato, da bi ste bili sigurni da ste svom stomaku dali dovoljno vremena da odradi svoj posao napravite minimum 5 sati razmaka između dva konkretna obroka. To znači da nećete jesti ništa u tom periodu.

Danas živimo u moru preporuka za količinu obroka u toku dana, udelu proteina, ugljenih hidrata i masti u obrocima, količini vode koju treba da popijemo itd. Sve ovo neosporno stvara anksioznost koje najčešće nismo ni svesni. Deca do pete godine života imaju "apestat" koji savršeno funkcioniše, što znači da tačno znaju kad, šta i koliko da jedu. Ona znaju da prepoznaju "ćelijsku glad" koja daje informacije šta je organizmu zaista potrebno da bi se regenerisao, obnovio, rastao i razvijao. Negde tokom života ta sposobnost se izgubi, možda zbog istih tih preporuka i saveta kojima smo okruženi. Danas nam je definitivno ponovo potreban apestat koji dobro funkcioniše. Isti taj apestat ćemo vratiti u život ako se više okrenemo sebi i zagledamo u sebe. Postavite sebi pitanja: da li sam stvarno gladan?; šta je mom organizmu zaista potrebno?, da li sam žedan i koliko vode je mom organizmu zaista potrebno?; da li sam stvarno gladan ili sam možda samo žedan? Zanemarimo preporuke i zavirimo u sebe. Imamo savršeno razvijene instikte a danas ih, u ovom svetu distrakcija, totalno zanemarujemo. Činjenica je da nam je za zdravlje i optimalno funkcionisanje potrebno daleko manje hrane a verovatno i vode, nego što mislimo.

Mi smo isti onaj čovek koji je živeo pre nekoliko desetina hiljada godina, jer evolucija je jako spora. Isti taj čovek je morao dobro da se pomuči da sebi obezbedi obrok. Onda sedne, jede, regeneriše se, pa opet lovi hranu, verovatno malo i gladuje, napravi često dobar razmak između obroka dok ne ulovi nešto ponovo. Gde je tu razlika u odnosu na danas? Danas lovimo hranu odlaskom do kioska brze hrane koji je najčešće tu negde ispred zgrade, u ulici u kojoj živimo. Danas stanemo na kasu u Maxiju, i dok čekamo red povremeno bacimo pogled na lepo poslagane čokoladice dok na kraju ne pokleknemo i kupimo jednu ili dve.

Ne možemo ni kriviti sebe a ni druge. Marketing prehrambene industrije jako dobro radi svoj posao. U istom tom tržnom centru koji sam malo pre pomenuo ceo jedan sprat je odvojen za restorane brze hrane. More ljudi stoji pored svakog štanda, a okean ljudi već jede svoju debelo plaćenu hranu. Izgled i miris hrane koji se tu prostire je smišljeno kreiran kako bi čovek, iako objektivno nije gladan, kupio i pojeo još nešto. Prodavci hrane se bogate, a običan čovek, često nesvestan cele te priče, postaje sve gojazniji, bolesniji, depresivniji.

Tu dolazimo do srži problema, rekao bih, u sposobnosti odupiranju nagonima. Da se ne lažemo, svi mi dobijemo poriv da pojedemo nešto od te izgledom i mirisom primamljive hrane. Međutim, u današnjem svetu, kada je već tako kako jeste, jedino sami sebe možemo spasiti. Vežbanjem samokontrole i primenjivanjem gore pomenutih stavki, možemo sebi učiniti ovaj život lepšim.

 

Autor: Ivan Jovčić

 

 

 

Bookmaker with best odds http://wbetting.co.uk review site.