Intervju - Dragomir Bukvić

Ekipa Virtus Sogeit la Spezia neprikosnoveni je lider italijanske A2 lige, grupa Jug sa učinkom od 10 pobeda iz 11 mečeva. Najveće zasluge za lidersku poziciju pripadaju treneru Dragomiru Bukviću, koji je klub iz Ligurije preuzeo početkom sezone. Bukvić ima iskustvo rada u Italiji što će biti značajna činjenica za klub koji želi da se plasira u najelitniju italijansku diviziju.

Zašto ste prihvatili poziv da se vratite u Italiju, i to u A2 ligu?
- Moj rad u Pool Comensu ostavio je traga u Italiji. Upoznao sam mnogo ljudi iz sveta košarke. U Italiji se igra dobra ženska košarka, kvalitetna. Uslovi, kako za rad, tako i finansijski, su odlični. Čekao sam dobru priliku. Za mnoge je možda iznenađenje što sam prihvatio klub iz A2 lige. Predsednika znam odlično, njegove ambicije i planove. Uslovi su bili odlični i brzo smo se dogovorili. To je za mene izazov, jer su ambicije ulazak u A1. Mislim da nisam pogrešio. La Spezia, grad na moru, je grad ženske košarke. Ima dva kluba u A2 ligi Sud, iste ambicije, rivalstvo poput rivalstva Partizan - Zvezda.

Može li Virtus Sogeit da zadrži vodeću poziciju i kakve su šanse da se plasira u A1?
- Moj klub Virtus Sogeit je trenutno na prvoj poziciji. Liga broji 14 klubova, dugo se igra, prvih osam ekipa na kraju igraju i play-off, a samo pobednik ulazi u prvu ligu. Očekuje nas žestoka borba, jer ide samo jedan, a u mojoj ligi ima barem šest ekipa koje žele u prvu ligu. Sada sam zamenio i strankinju, umesto Šveđanke doveo sam Latvijku, karakternog igrača. Igramo lepu košarku, čvrsta odbrana, puno kontri i jednostavno u napadu, delujemo kao pravi tim. Već je počela liga posle praznika, dobili smo kod kuće Ragusu, konkurenta za A1, bilo je 800 ljudi, lepa atmosfera. Ali, već u sledećem kolu ponovo derbi sa Chietiem, znači samo pobedama ostajemo na prvom mestu.

Kako biste opisali stil igre i nivo takmičenja u A2?
- Igra se dobra i kvalitetna košarka u A2, sa dosta trčanja i kontakt igre. Igraju kvalitetne igračice koje su igrale u A1. Svaki klub ima pravo na jednu strankinju iz Evropske unije, mada svaki klub ima po 2-3 strankinje jer imaju italijanski pasoš. Takav je slučaj u mom klubu sa dve igracice. Ima i mladih igračica, 1990-94 godište. U Italiji ima dve druge lige po 14 klubova, NORD i SUD. Liga je odlično organizovana, nivo je kao naša regionalna liga, ima dosta publike.

Kako ocenjujete igre dve devojke sa naših prostora u timu, Marije Mićović i Dunje Vujović?
- Kod mene igraju dve naše devojke. Marija Mićović, 29 godine, sestra od Milice koja je nedavno pozvana na pripreme A selekcije. Ja ih znam još kada sam bio direktor reprezentacije, 1998. sam ih zvao da igraju za naše mlađe selekcije, ali zbog nesredjenih papira oko boravka u Italiji nisu mogle. Marija igra na poziciji 4-3, 187 visoka, odlična atleta, snažna, dobar ulaz, šut, skok, kompletan igrač, prvi je strelac kluba. Mislim da ima mesta u našoj reprezentaciji i preporučujem je selektoru. Dunja Vujović je iz Sarajeva, Srpkinja. U Italiji je 17 godina, mlada je, ima 23 godine, igra na poziciji 4, visoka 189, odlične atletske sposobnosti,  tehnika igre u reketu joj je bila slaba tačka, ali je mnogo napredovala i igra sve bolje. Ima i dobar šut sa distance, borbena, biće odličan igrač. Mnogo sam zadovoljan sa njima, karakterni su igrači.

Da li imate vremena da ispratite igre ostalih naših devojaka u A1 i A2?
- Pratim sve naše devojke u svim ligama Evrope, našu, pa tako i italijansku. Nažalost, u italiji trenutno od naših igračica igraju samo Marija Erić u Faenzi, odlicno igra, nosilac igre, Milica Mićović u Puzzoliju, odlično igra, i Daliborka Vilipić u Puzzoliju, igra dobro, ali malo ima lopti, ima dosta skokova. U Italiji se igra dosta na spoljne igrače. Konkurencija je velika, a klubovi imaju dosta Amerikanki, sve su to odlične i kvalitetne igračice, ima i Španjolki, Australijanki, Francuskinja, Čehinja. Ima još naših devojaka, ali iz Slovenije, Crne Gore, koje igraju za svoje reprezentacije. Tu je još i Ćirov Tanja, odlično igra u Priolu, pozicija 2.3, ali igra za Bugarsku, jer posle igranja za kadetsku selekciju niko je više nije zvao. U A2 igra još naša Bojana Tunguz, za Bolzano, 1991. godište, bek, nosilac igre.

Kako provodite slobodno vreme?
- Mnogo sam posvećen košarci, dosta radimo, dva treninga dnevno po dva sata, dosta individualnog rada na tehnici i taktici. Moram da se pohvalim da sam držao predavanje na trenerskoj klinici, tema tehnika šuta. To je veliko priznanje za mene. Ovde svi treneri, iz svih liga, imaju obavezu da idu na 2-3 klinike za vreme sezone. Kad imam slobodnog vremena obilazim La Speziu, to je poznata italijanska luka na moru, kao i okolne predivne gradiće, sa divnim starim gradjevinam i tvrdjavama. U blizini su Pisa, Firenza, Siena, Genova. Puno lepih malih restorana u starom stilu sa morskim i italijanskim specijalitetima i dobrim vinima. Ali najveće mi je uživanje dobar kapućino u baru na moru. Ovde je klima odlična, sunčano, toplo... Puno pozdrava iz La Spezie.

| More...