Godina iza nas donela je novi pomak kada je srpska ženska košarka u pitanju. Prvo učešće Srbije od osamostaljenja na Svetskom prvenstvu i osvojeno osmo mesto odličan su rezultat, ali i samo korak ka zacrtanom cilju - plasmanu na Olimpijske igre 2016. godine u Rio De Žaneiru.

O planovima za 2015. godinu, u kojoj je centralni događaj učešće na Evropskom prvenstvu u Mađarskoj i Rumuniji, i uopšte statusu ženske košarke u Srbiji, razgovarali smo sa selektorkom srpskih košarkašica Marinom Maljković.

Minula 2014. godina donela je nastavak sjajnog niza reprezentacije. Jedna lopta delila vas je od polufinala Svetskog prvenstva. Kako sada, sa distance od nekoliko meseci, gledate na prvo učešće Srbije na Mundobasketu?
"To je svakako bilo jedno pozitivno iskustvo, kako za stručni štab, tako i za igračice. Igrati po prvi put protiv najboljih na svetu je uvek veliki motiv."

Od početka reprezentativnog mandata ističete reč "tim". I kolega iz muške selekcije Aleksandar Đorđević pošao je sličnim putem, pa na spisku nisu svi najkvalitetniji igrači. Da li postoji razumevanje u javnosti zbog takvog načina razmišljanja?
"Naravno da postoji. Pa znate valjda da samo sloga Srbina spašava (osmeh). Verujte mi zaista je tako. Čak i Novak Đoković, čovek koji je najbolji na svetu u individualnom sportu uvek ističe da je njegov rezultat zapravo dostignuće kolektivnog truda njegove porodice, Vajde, Bekera, Griša, Amanovića…A zamislite koliko je to tek izraženo u kolektivnim sportovima. Dakle, samo timski duh može da nam pomogne. Kako u sportu, tako verujem i u životu uopšte."

Pre četiri godine sebi ste postavili cilj plasman na Olimpijske igre 2016. godine u Rio de Žaneiru. Put do Brazila vodi preko Mađarske, odnosno Evropskog prvenstva. Koliko je taj put težak, gledano iz današnje perspektive?
"Zbog sistema takmičenja put je takav kakav je i mi ga ne možemo menjati. Naravno da je put težak kada vas vodi preko najboljih i najtrofejnijih reprezentacija, koje imaju daleko više iskustva od nas. Ima tu još jedna stvar koja mi kao selektorki remeti planove. Novi sistem takmičenja uvešće i igranje reprezentativnih utakmica usred ligaškog dela takmičenja. Tako da će sve lige u Evropi, kao u fudbalu, morati da prave višenedeljne pauze kako bi se igrali Fibini prozori. Zamislite samo za trenutak kako bi srpska reprezentacija izgledala i bila uigrana da je uspeo projekat građenja velikog ŽKK Partizan, koji bi okupio najveći deo naše reprezentacije. Doduše, u nešto manjoj meri, mi taj koncept jedan tim kao okosnica reprezentacije i dalje imamo. Jedino što ja to nemam u Srbiji nego u Francuskoj. Moj pomoćnik Miloš Pađen iz srpske reprezentacije je stigao u Lion. Isto tako i Milica Dabović, Marina Marković, Kristina Baltić. Možda i još neka košarkašica ukoliko se ukaže prilika."

 

Rezultati u prethodne 2-3 godine govore da je Srbija veoma blizu najvećim selekcijama, poput Španije, Francuske, Turske, Rusije, koje pri tom imaju i desetostruko veće budžete. Šta je potrebno da i Srbija postane velika reprezentacija i osvaja medalje?
"Mi i jesmo velika reprezentacija. Pa Turkinje su nas dobile jedva, za jedan poen, kod kuće i pred vlastitom publikom i pred sudijom koji se na moment ponašao kao da je i on deo te publike. Ono što međutim nedostaje Srbiji jeste kontinuitet prisustva na najvažnijim košarkaškim smotrama. Sada smo na dobrom putu da i to ostvarimo. Pre tri godine smo dobile vetar u leđa, to jest Dragana Đilasa. Naime, to je prvi predsednik našeg košarkaškog saveza koji je uneo u naš sport rodnu ravnopravnost. Za selektora je dovedena žena i za prvog operativca je takođe doveo ženu. Uspele smo da prođemo kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, pa da budemo četvrte u Evropi, pa osme na svetu. Sada idemo na Evropsko prvenstvo bez kvalifikacija."

Svedoci smo da su sve najbolje reprezentacije naturalizovale po jednu igračicu. Da li razmišljate o strankinji u reprezentaciji?
"Možda je zaista došlo vreme da Srbija postane zemlja košarkaške imigracije, ali samo pod uslovom da je to najbolje rešenje."

Dve godine radite gotovo sa istim timom saradnika u stručnom štabu. U kojoj meri uspesima doprinosi poverenje koje imate međusobno jedni u druge?
"Svakako da utiče na uspeh. Ja moram da verujemo sto posto u svoj tim. I oni u mene. Zajedno sto puta merimo, ali na kraju ja presečem."

Organizacijom i rezultatima ženska košarka se izdvojila u Srbiji kao pozitivan primer, jer se za malo vremena uradilo puno. Kako to objašnjavate kolegama iz drugih ženskih sportova?
"Malo me zaboli kada mi postave taj tip pitanja. Mi smo naime medijski vidljivi tek par godina i to tek kao reprezentacija. Molim vas, nemojte da zaboravite da iza te reprezentacije stoji višegodišnji rad svih nas, kroz klubove i kroz mlađe selekcije. Pa, neke od naših istaknutih reprezentativki rade sa mnom već deset godina. Rad, talenat, odgovornost. Što se drugih sportova tiče, to je jedini savet koji mogu i smem da dam. Jer, ko sam ja da delim savete? Ceca Kitić je zvanično izabrana za najbolju rukometašicu sveta svih vremena!!! Ona o svom sportu zna apsolutno sve. Njoj i njenom klubu zapravo treba struja, a ne moj savet. Moj savet ide državi – Srbijo ulaži u sport, višestruko se vraća!"

Šta ste poželeli sebi u novoj 2015. godini na poslovnom planu, a šta na ličnom?
"Samo zdravlje. Moja glava, moje ruke, uz moje košarkašice su mi sasvim dovoljni da ostvarim svoje snove."

S obzirom da je ovo božićni intervju, šta za vas predstavlja Božić?
"Jovan Dučić je jednom rekao da verujući čovek i nakon brodoloma, dok pluta na dasci, nije sam. On ima uz sebe Boga. Ja jesam verujuća osoba i kao takva Božić doživljavam kao trenutak posebnog porodičnog okupljanja. Dakle, Božić je onaj trenutak kada kakvo god da je more, moj brod ima sigurnu luku."

 

 

 

 

 

videodana

fotodana


Kako ocenjujete rezultate reprezentacija ovog leta?