Prelazak iz 2014. u novu 2015. godinu dobar je povod da se napravi presek stanja u srpskoj ženskoj košarci. Kao što je bila praksa do sada, o dešavanjima u prošloj godini i događajima koji nas očekuju u izbornoj godini kada je KSS u pitanju, razgovarali smo sa Anom Joković, potpredsednicom Košarkaškog saveza Srbije zaduženom za žensku košarku.

Godina u koju ulazimo je izborna u KSS. Kako ocenjujete dosadašnji ciklus od tri i po godine, od kako ste u Savezu?

"Godina 2014. po pitanju ženske košarke je, mogu s ponosom da kažem, prošla veoma uspešno. Kao što sam rekla, kada su reprezentativne selekcije u pitanju, sve se nekako desilo jako brzo, brzo su došli rezultati, a retko ko ih je očekivao. Zato sada treba da spustimo tenzije i pritisak. Treba čvrsto da stojimo na zemlji jer je pred nama najteža godina u četvorogodišnjem ciklusu. Mi smo 2011. postavili cilj kome su se tada svi smejali, a to je da obezbedimo plasman na Olimpijske igre, i sada želimo da to ostvarimo."

Upravo završenu godinu, kada su seniorke u pitanju, obeležilo je učešće na Svetskom prvenstvu. Vaša ocena tog takmičenja?

"Prvi put smo igrali kao Srbija, posle 12 godina generalno kao naša zemlja. Kada izgubite četvrtfinalnu utakmicu na jednu loptu onda nema šta da se kaže. Ali, sve ide svojim putem. Godinu dana ranije od Turske smo izgubili ubedljivo. Nije igrala Ana Dabović, teško da bi i s njom dobili tu utakmicu u Francuskoj. Sada smo bili blizu, a nismo imali ni sreće. Ali, uzdam se u treću sreću, možda i kada bude najvažnije po nas. Očekujem četvrtfinale na EP u Mađarskoj protiv Turske."

Evropsko prvensto u Mađarskoj i Rumuniji?

"Čekamo juni mesec. Visoki su ciljevi, ali ponavljam, javnost ne treba da stvara tenziju i pritisak. Marinu Maljković i košarkašice treba ostaviti na miru. Tim koji je počeo 2011. godine i kada smo bili niko i ništa, treba pustiti da radi kao do sada."

 

Kada to spomenete, ne možemo da pređemo preko činjenice da se često u košarkaškoj javnosti priča o pojedinim igračicama koje nisu na spisku. Šta je prava istina?

"Stalno se priča o nepozivanju pojedinih igrača. Evo da kažem javno, pojedini igrači koji su jako dobri i imaju zapažene uloge u evropskim klubovima, pozivani su u reprezentaciju. Ali nisu dolazili. E, pa sad, ako u tom trenutku niste hteli da igrate kvalifikacije, a sledeće godine hoćete da igrate Evropsko prvenstvo, ili ako nećete da igrate Evropsko, a hoćete na Svetskom, e pa to ne može. Smatram da danas zvezde ne pobeđuju, nego tim. Red, rad i disciplina. Svaka čast svakoj devojci, sve su pozivane, ali nisu došle. I mislim da je krajnje vreme da prekinemo sa tim pitanjima, zašto ta i ta nije pozvana. Sa druge strane, sve ove devojke koje su napravile zapažen rezultat u poslednje tri i po godine, treba pustiti da sprovedu cilj koji je postavljen 2011. godine."

Mlađe selekcije su u 2014. godini osvojile dva četvrta mesta, uz gorak utisak kada je suđenje u pitanju.

"Smatram da je mladoj reprezentaciji oteta bronza. Ali, to je sport. Juniorska selekcija je četvrtim mestom napravila mnogo bolji rezultat nego što se očekivalo. Time su nam na neki način zadali muke jer nas u 2015. očekuje i Svetsko prvenstvo za juniorke do 19 godina. Sada treba da pravimo gimnastiku i napravimo selekcije koje se neće brukati. Još uvek ne znamo gde će koja igračica igrati. Nama je seniorska reprezentacija prioritet, a imamo plejadu mladih igračica poput Mandić, Crvendakić, Stanković, Topuzović koje kucaju na vrata ili su već članice A tima. U zavisnosti od toga ko će od njih igrati za seniorsku reprezentaciju odlučićemo o sastavima ostalih. Ne očekujem medalju od mlađih kategorija, što ne znači da ih neće biti. U20, u zavisnosti od toga ko će u A tim, ima za cilj da sačuva status u A diviziji. Juniorska reprezentacija, generacija 1997/98, uz 2-3 igračice rođene 1996., predstavljaće nas na Svetskom prvenstvu. To će im biti priprema za Evropsko prvenstvo. Holandija je takav potez učinila prošle godine, kada je na SP uigravala ekipu za EP. Rezultat nam nije imperativ jer mi svakako ne možemo da uzmemo medalju na Svetskom prvenstvu, a svejedno je da li smo osmi, deseti ili 12. Sve ovo pričam uz podsećanje, da neko ne zaboravi, da imamo rupe u godištima i da smo mi, kada smo došli 2011. godine počeli da radimo sa 1997. godištem. Zato sada moramo da pravimo gimnastiku jer postoje rupe u ranijim godištima."

Pre nekoliko nedelja objavljeni su podaci da u Srbiji postoji više od 100 klubova i skoro 3.000 igračica. Da li su ti podaci dovoljan dokaz o sistemu koji ste postavili u KSS pre tri i po godine?

"Kada su mlađe selekcije u pitanju, mi smo počeli da postavljamo sistem 2011. godine. Da podsetim da tada seniorska reprezentacija nije ni otišla na Evropsko prvenstvo. Sistem koji smo postavili takođe brzo daje rezultate, uprkos tome što imamo malu bazu. Neko je skoro rekao da je 2003. bilo 5.000 košarkašica. Ta osoba zaboravlja da je tada to bila Srbija i Crna Gora, zajedno sa Republikom Srpskom. Takođe, ta osoba zaboravlja da je 2011. godine bilo svega 1.000 košarkašica. Taj neko treba da objasni šta se to desilo između 2003. i 2011. godine. S ponosom mogu da kažem da imamo više od 3.000 košarkašica. Nedavno smo dobili tačne spiskove, imamo 2.600 registrovanih igračica, a na to treba dodati neregistrovane igračice i školice košarke. Imamo preko 100 klubova u Srbiji. Nezaboravimo, Srbija je mala zemlja."

Na koji način je Savez pomogao klubovima u 2014. i da li ste zadovoljni početkom jedinstvene kadetske lige?

"Savez pomaže klubove maksimalno na svaki mogući način. Edukacije, seminari, oprema, novac... sve što je u mogućnosti. Mi smo i u prethodne tri i po godine, kada smo veću pažnju posvetili nacionalnim selekcijama i regionima, imali u glavi ideju o sistemu takmičenja. Ukoliko dobijemo drugi mandat posvetićemo više pažnje sistemu takmičenja klubova. Ove godine sam insistirala da se osnuje jedinstvena kadetska liga, smatram da je to puni pogodak. Insistirala sam takođe da kadetkinje ne mogu da igraju regionalnu ligu jer smatram da nije dobro da se u jednom danu igraju dve-tri utakmice, da se puno putuje... Zaboravljamo da ove godine u Prvoj ligi imamo igračice već od kadetskog uzrasta. Mnoge igračice igraju seniorsku ligu, pa kadetsku ligu i na kraju juniorsku. Možda u budućnosti, ako se napravi takav sistem takmičenja, naše kadetkinje mogu da idu u okolne zemlje i da razmenjuju iskustva sa njihovim ekipama. Međutim, kada je region u pitanju mi smo lideri u mlađim selekcijama, kao što je to i seniorska reprezentacija. Zašto bi mi nekima drugima činili uslugu i radili ono što je njima potrebno? Jednostavno, oni nama treba da se prilagođavaju."

Sigurni smo da ovu informaciju zna mali broj ljudi u svetu ženske košarke. Fiba Evropa je promenila sistem kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2017. godine, i on na prvi pogled deluje prilično komplikovano. O čemu se tačno radi?

"Kada razmišljam o 2015. godini, onda pored juna i Evropskog prvenstva, moram da mislim i o novembru. Iz Fibe je stiglo pismo u kome kažu da su promenili sistem kvalifikacija za EP 2017. Sve reprezentacije, bez obzira na plasman na EP 2015 igraće kvalifikacije, i to u tri termina. Termini su novembar 2015., februar 2016. i novembar 2016. godine, odnosno baš kada je klupska sezona u punom jeku. Prekidaće se domaće lige po celoj Evropi, Evroliga i Evrokup. Možemo doći u situaciju da igramo EP u Mađarskoj, pa kvalifikacije za EP 2017, pa kvalifikacije za OI 2016, pa Olimpijske igre, i opet kvalifikacije za EP 2017. Sve to do kraja 2016. godine. Nikada do sada u karijeri ovako nešto nisam doživela."

Košarka se probila u sam vrh ženskog kolektivnog sporta u Srbiji. Svedoci smo da iz drugih sportova sada dolaze po savet kada je organizacija u pitanju. U čemu je tajna uspeha?

"Napravljen je veliki bum u ženskoj košarci. Pre svega zahvaljujući Draganu Đilasu, Marini Maljković, Zoranu Tiru, pre toga Zoranu Kovačiću... jednom timu ljudi koji je uspeo velikim radom i posvećenošću da nešto napravi. Za sebe mogu da kažem da privatni život i nemam, 24 sata dnevno sam posvećena košarci. Ženska košarka je bila u debelom minusu kada smo došli, sada smo na nuli. Daleko smo od pozitivnog plusa, ali sada je mnogo lakše. Mi smo bili prinuđeni da radimo nešto što je moralo već da postoji pre nas. Ranije je moralo da postoji da ženska seniorska reprezentacija ima normalne uslove za pripreme, normalne uslove za putovanja, opremu, dnevnice za dane provedene ovde i u inostranstvu..., sva kao i muškarci. Ništa spektakularno nismo uradili, već ono što smo morali. Mogu da kažem ovo, da je moja generacija imala uslove i pažnju kakva danas postoji za seniorke, postigla bi mnogo više. Nadam se da će u drugom mandatu, ako nas izaberu, biti još bolje."

Postoje razni uglovi gledanja na aktuelnu situaciju i ono šta se dešava u praksi. Kakav odnos imate prema kritičarima i opoziciji?

"U stalnom sam kontaktu sa ljudima iz cele Srbije. Za prethodne tri godine prešla sam preko 100.000 kilometara, govorim samo o Srbiji. Treba da postoji kritika, treba da postoji opozicija. Uvek sam isticala da su vrata Saveza svima otvorena. Može svako da dođe da kulturno razgovaramo, ali ne da se dođe na trač partiju. Za to postoji kafana na ćošku kod Saveza. Ne postoji osoba koja nije primljena u savezu, kome nije odgovoreno ako su uputili normalna pisma i mejlove. Potrudili smo se da pomognemo svakome. Pretežno su nezadovoljni oni kojima deca konstantno odlaze u velike gradove, uglavnom u Beograd. Zoran Tir ima jedno odlično pitanje, "dobro, a šta KSS ima sa tim, zašto mnogi krive Savez?" Ako dete želi da promeni sredinu, da ode u drugi klub, onda se ti kao trener ili vlasnik tog kluba zapitaj o čemu se radi. Da se razumemo, to je trgovina. Na primer, tri kluba traže jednog igrača, sednite i porazgovarajte, pa neka roditelji sa detetom odaberu. Dobro je što se poštuje registracioni pravilnik KSS. Imamo poslednji primer Ivane Katanić, njen klub Smederevska Palanka je dobio lepo obeštećenje u skladu sa Pravilnikom i ne vidim šta je tu sporno. Klubovi iz unutrašnjosti treba da nastave da lepo rade. Uzimam primer sa Jugoistoka, gde Leskovac drži taj deo, njima se u poslednje vreme priključio i Bor. Ako imamo Niš ili Leskovac kao centre u tom delu zemlje, onda oni treba da okupljaju Grdelicu, Svrljig, Pirot i ostale gradove. Ali, onda nema ljutnje ako neko iz Leskovca ili Niša dođe u Kragujevac ili Beograd. To je jedna piramida i niko ne treba da se ljuti. Naravno, sve mora maksimalno da bude zaštićeno Pravilnicima i da klubovi dobiju novac koji su uložili. Nema mesta ljutnji i teškim izjavama tipa "u Beogradu je legija stranaca". Prvo, Srbija je Srbija, nije inostranstvo i ne vidim kako to može da bude legija stranaca. Sa tim Savez zaista nema nikakve veze."

Kada pogledamo rezultate na Evropskim prvenstvima poslednjih godina, nekako je uočljivo da kadetski uzrast najslabije prolazi. Šta može da se učini po tom pitanju?

"Do sada smo bili najtanji u kadetskom uzrastu, iako smo 2014. sa 11. mestom bili najbolje plasirani u poslednjih nekoliko godina. Ali, nezadovoljavam se dok ne uđemo u neko četvrtfinale ili polufinale u tom uzrastu. Tada ćemo znati šta tačno treba da se radi. To ne može preko noći i to ne može ako imamo primer da su u konačnih 12 bile dve devojke koje su bez kluba i koje su imale jedan ili dva treninga nedeljno. Ideja u budućnosti je da se u Beogradu pri Savezu napravi neki mali Insep, po uzoru na Francusku, sa devojkama kadetskog i juniorskog uzrasta. Savez bi to finansirao i kontrolisao, taj tim bi igrao B ligu. Najmanje je bitno ime kluba. Nešto slično je Marina pokušala sa seniorkama u Partizanu i to je dalo rezultate kroz reprezentaciju. Slično je bilo sa mlađim uzrastima u Crvenoj zvezdi. Nebitno je kako se zovu klubovi, svi mi to smo radili u interesu reprezentacija i ženske košarke u Srbiji."

Kada pričamo o klubovima, utisak je da je ove sezone liga daleko slabija nego prethodne i da nećemo u dogledno vreme imati predstavnike u Evroligi ili Evrokupu.

"Meni je toliko žao što Srbija nema predstanika u Evroligi. Žao mi je što nema sluha u državi. Nisu tu u pitanju milioni, to su pare koliko košta samo jedan muški igrač u našem boljem klubu. Žao mi je što država nema sluha da se napravi jedan ozbiljan ženski klub, pa da i mi imamo klubove poput Košica, Šoprona, Brna, Praga, Pečuja... Uzela sam za primer samo bliže zemlje, ne Francusku, Španiju, Rusiju. Savez je po tom pitanju nemoćan. Finansijski maksimalno pomaže klubove iako oni odavno ne plaćaju članarine. Ima nagoveštaja da će i sledeće sezone Savez pomoći u plaćanju sudija i putnih troškova. Po meni, treba da smanjimo broj sudija na dvoje, ako može jedna Francuska možemo i mi. Takođe, mislim da Prva liga mora pod hitno da se smanji na maksimum deset klubova, da druga liga ima dve grupe, dva prvaka da ulaze i dva ispadaju, i da se vrati treći stepen takmičenja."

Kakva je finansijska situacija u Košarkaškom savezu Srbije? Šta možemo očekivati u 2015. godini?

"Savršeno vodim računa o finansijama, za svaki dinar se zna gde i za šta ide. Mislim da je, kada je ženska košarka u pitanju, sve savršeno urađeno. Imamo nagoveštaja da će 2015. godina po pitanju finansija biti normalna. Već sada se zna da smo vratili sedam dana za pripreme mlađih selekcija koje smo uzeli u 2014. Zna se da je Dragan Đilas prošlog januara svim ženskim klubovima uplatio po 250.000 dinara. Imam ideju da se napravi neki fond. Svuda je normalno da klubovi plaćaju kotizaciju Savezu. Francuski savez ima budžet 30 miliona evra, a od klubova dobija 12 miliona evra. Ja ovde nemam ni deset dinara. Smeta mi da naši klubovi plaćaju kotizaciju regionalnoj ligi 800-900 evra, a ovde ne plaćaju. Kako to da imaju para za tamo, a nemaju za ovde. Klubovi se nisu reformisali. Moraće to da urade u naredne dve do četiri godine. Neće moći da se radi više kao do tada. Koristim momenat da kažem i ovo. Nemamo kvalitetne sportske radnike, imamo par entuzijasta koji rade iz ljubavi i to je to. Nemamo kvalifikovane i stručne ljude. Volela bih da se što više bivših košarkašica uključi, a lep primer je Novosadska ŽKA gde postoji entuzijazam bivših košarkašica i koja polako prerasta u ozbiljan klub. Slična priča je u Subotici, gde Spartak trenutno opstaje samo zahvaljujući bivšim košarkašicama. Ubedljivo najbolje radi Radivoj Korać i ja im od srca čestitam na triploj kruni u 2014. godini. Čestitam im na svemu što su uradili za žensku košarku i želim im da nastave tako. Volela bih da dođu do finala regionalne lige i nastave niz naših klubova koji su poslednjih godina igrali finala i osvajali. Kada pričamo o problematici klubova, prvenstveno mislim na Crvenu zvezdu i Partizan. Neverovatno je da Zvezda ima ukupno 22-23 registrovane košarkašice. Partizan je nešto bolji u ovom smislu. Za sve važi isto, ako vam je budžet 50.000 evra ne možete da potrošite 100.000 evra. Toga u Francuskoj nema, tamo Francuska federacija kontroliše svaki tim. Ako Partizan nema para, duguje od ranije igračicama, pitam se odakle im para da igraju regionalnu ligu. Jedno domaćinstvo košta sigurno 300-500 evra. Bolje da se te pare daju igračicama. Naravno, Savez ne želi da se meša i ulazi u strukture klubova, samo se pitamo kako se i šta radi u naša dva najveća brenda Crvenoj zvezdi i Partizanu, i kakvi su njihovi rezultati. Zašto su ljudi koji su tamo i dalje tamo. Ja sam Ana Joković, bivša košarkašica i reprezentativka. Sada sam Ana Joković koja je na nekoj drugoj funkciji. Morate da se dokažete i na nekoj drugoj funkciji. Džaba vam sve ako nemate rezultate. Rezultati pokazuju šta smo mi u prethodne tri i po godine uradili i to ne može da se izbriše, voleo nas neko ili ne."

Uporedo sa pričom o igračicama, ide i ona vezana za stručni kadar. Zanimljiva slika viđena je na nedavnom Memorijalu Gordana Bogojević - Kovačević, gde nije bilo trenera iz regiona Beograd, a prilika je pružena trenerima iz svih ostalih regiona.

"Maksimalno se trudimo da poboljšamo stručni kadar. U poslednje tri i po godine sigurno 7-8 trenera je dobilo crvenu licencu i još 5-6 upisalo školu. Na mlađima svet ostaje i maksimalno forsiramo mlađe, bez ikakve ljutnje. Videli ste na Memorijalu Gordana Bogojević - Kovačević da nismo imali nijednog trenera iz regiona Beograd. Trudimo se da forsiramo sve regione. Južno-istočni region koji je najsiromašniji i najslabiji, imao je dva perspektivna trenera Stevana Petrovića i Zorana Kostadinovića. Savez je time pokazao da vodi računa o njima i očekuje puno od njih jednog dana. Region Vojvodine je najbolji, Milkan Mrđa odlično radi svoj posao, takođe Željko Vasiljević, koji drži tri regiona,  i Vesna Despotović. Videli ste, tu su Sandra Radulović, Selena Pavlović Nestorović, sada se pojavila Danijela Rizvić. Tu su Bogdan Bulj, Slobodan Subić... Ne mogu da ne spomenem Jovana Goreca koji je do juče bio sa nama, sada je u muškoj košarci. Nadam se da nisam nekog ispustila. Namerno sam za kraj ostavila Miloša Pavlovića. Radio je u reprezentaciji, on je prvi koji će u budućnosti dobiti opet šansu. On je trostruki prvak, ali u ovoj sadašnjoj situaciji, gde su Tir i Polenek svojim rezultatima opravdali očekivanja, nisam želela da mu opet dam vruć krompir i poverim kadetsku selekciju. Opet ponavljam, Korać je primer kako treba da se radi i funkcioniše i svaka čast Goranu, Draganu, Milošu i ostalima."

U odnosu na prošlu godinu, promena je samo na kormilu kadetske selekcije. Došao je Dejan Mudreša, koji sa Vrbasom pravi odlične rezultate poslednjih godina. Da li je to naznaka nekog kontinuiteta u radu trenera?

"Što se tiče mlađih selekcija moja želja od početka je da se napravi kontinuitet rada trenera. Igor Polenek i Zoran Tir su zaslužili to rezultatima, izlišno je pričati o njihovim kvalitetima. Jedina promena je u kadetskom uzrastu. Mislim da je Dejan Mudreša i ranije trebao da dobije šansu, s obzirom na rezultate koje ostvaruje sa Vrbasom i činjenicu da su oni najbolji klub u Vojvodini. Mudreša je sada osvojio treće mesto na turniru u Mađarskoj, a nadamo se da će kadetski tim uspeti da napravi korak napred u odnosu na prethodne godine, kada nismo uspevali da dođemo ni do četvrtfinala. Smatram da je napravljen najkvalitetniji stručni kadar u mlađim kategorijama, što ne znači da će tako ostati dugo."

 

 

 

 

 

videodana

fotodana


Kako ocenjujete rezultate reprezentacija ovog leta?