Menu

Intervju - Milan Dabović, trener Vojvodine i selektor kadetske reprezentacije

  • Autor Dejan Ignjatović

 

 

Godina koja nedavno završila svoj krug u istoriji Ženskog košarkaškog kluba Vojvodina iz Novog Sada biće upisana zlatnim
slovima. Novosađanke, predvođene trenerom Milanom Dabovićem, osvojile su Kup Milana Cige Vasojevića, što je četvrti trofej u istoriji kluba, prvi posle dužeg vremena.

Klub je i u organizacionom smislu napravio velike promene, o čemu smo razgovarali sa trenerom Milanom Dabovićem.

Godinu 2015. dočekali ste na mestu trenera Vojvodine. Najavili ste rad na unapređenju svih aspekata kluba, kako u sportskom tako i organizacionom delu. Generalno, da li ste zadovoljni učinjenim u minulih 365 dana?

"Kad sam preuzeo prvi tim Vojvodine ni slutio nisam gde dolazim i šta me sve čeka. Tek odskora posle izveštaja nadležnih službi koje su konačno, može se reći i prekasno, počele da rade svoj posao, zašto su uostalom i plaćene, situacija je postala mnogo jasnija, pa tako i polazna osnova da se podvuče crta i krene sa mrtve tačke, tj. od debelog minusa od par stotina miliona dinara. Ovde se mora naglasiti da je politika direktni učesnik u pustošenju ovog svojevrsnog košarkaškog brenda, pa će trebati uložiti ogroman napor da se uspostavi poverenje svih u poštenu i čestitu priču koje je počela ove sezone, a koja se zove moderna evropska i perspektivna ŽKK “Vojvodina” Novi Sad.
Za razliku od prošle sezone koja je u rezultatskom pogledu bila najuspešnija u istoriji kluba, sa organizacionog i finansijskog aspekta otišlo se još korak nazad. Generalno može se zaključiti da je rezultatski učinak u proteklih 365 dana bio briljantan, o čemu svedoče brojna priznanja koja su dobijena od strane Pokrajinskog košarkaškog saveza i drugih žirija za dodelu nagrada – najbolji klub zvanično u Vojvodini, najbolji igrač (Pašić), najbolji trener (Dabović) itd."

Na prvom treningu za sezonu 2014-15 niste imali dovoljno igračica ni za jednu petorku. Sezonu ste međutim završili sa osvojenim kupom i kao dostojan rival Radivoju Koraću u finalu prvenstva. Kako objašnjavate toliko veliki pomak Vojvodine u svega nekoliko meseci?

"U hali Spens napravio sam prozivku sa dve moje Novljanke, Jelenom Vučetić i Jovanom Pašić. Za njima je zatim došla Maja Vujadinović, pa smo u toku meseca septembra 2014. sa Emeše i Laković formirali petorku koja je postigla ono što niko nikad neće u našoj ženskoj košarci. Ubedljivo osvojiti nacionalni kup, pri tome deklasiravši sve rivale i eliminisati u polufinalu plej-ofa duplo kvalitetniju ekipu Partizana, a u finalu igrati sa Koraćem četiri meča koja su trebala da budu festival košarke, a ne nešto što spade u domen nekošarkaškog. Značajan doprinos u osvajanju Ciginog trofeja i plej-ofu dale su i izuzetne devojke Olga Stepanović i Dragana Nikolić, sa kojima je pravo zadovoljstvo bilo sarađivati. Ovaj uspeh zasluga je prijatne atmosfere, homogenizacije tima, odlične hemije i dobro ukomponovanog sastava i neumornog angažovanja kompletnog stručnog štaba, kojom prilikom je postignut pun efekat prenosa ogromne pozitivne energije na igračice koju su one dalje delotvorno prenele na parket."

Vojvodina je u svojim vitrinama do 2015. imala tri trofeja, od kojih je poslednji osvojen 2001. u kupu. Da li je trofej "Milan Ciga Vasojević" koji ste osvojili promenio nešto na imidžu kluba? Da li se pehar iz Zrenjanina reflektovao na odnos grada ili pokrajine prema klubu?

"Za osvojen kup dobili smo priznanja, ali se od nagrada ne živi. Trijumfom u Zrenjaninu napravili smo značajan pomak napred u poboljšanju imidža kluba u gradu, pokrajini, pa i čitavoj Srbiji, dobili na samopouzanju, obezbedili drugačiji tretman kod svih. Meni lično najviše prija što su naši dušebrižnici, veliki košarkaški “eksperti” i njima slični sada bezbrižni, pomereni na znatno veće rastojanje od zbivanja u ovom zdravom prostoru, pa se lavež tih "kučića" uopšte ne čuje ili veoma slabo do nas."

U organizacionom delu došlo je do promene minule sezone pošto je Ana Dabović postala predsednik kluba. Šta je tim činom klub dobio i kakvi su planovi za narednu godinu?

"Dolazak najbolje košarkašice Evrope i Srbije na čelo kluba prvenstveno je nemerljiva pomoć meni kao njenom biološkom i
košarkaškom ocu. Čitava porodica, koja je sada uvećana za još dva člana, spremna je i svakodnevno pomaže da na talasu neverovatnih reprezentativnih uspeha novosadskim devojčicama omogući da ostvare svoje najlepše sportske snove. Upoznati sa tom i nizom drugih činjenica roditelji masovno upisuju decu na košarku i to je za mene najveći uspeh principijelne politike kluba. U skladu sa svakodnevnim dešavanjima u i oko kluba već sada se nameću realni planovi za sledeću sezonu koji će se razvijati u dva pravca. Prvi je nastavak daljeg omasovljavanja svih mlađih selekcija i drugi
pravljenje okvira za jačanje stabilnog seniorskog prvoligaša (sastavljenog opet od izuzetno mladih igračica)."

Može li, i na koji način, klub da se izbori sa finansijskim problemima sa kojima se suočavate, bilo da su u pitanju nasleđeni dugovi, bilo kao tekući problemi u svakodnevnom životu kluba?

"Kada grad shvati da je dug napravljen zahvaljujući njemu (pri tom je važno istaći da ova rukovodeća garniture nema veze sa tim) onda će Vojvodina moći da se izbori sa finansijskim problemima sa kojima se suočavamo. Kriza nikada ne bi bila da je onaj ko je usmeravao i odobravao finansijska sredstva pratio i kontrolisao upotrebu istih, a ne sve to prepustio stihijskom i iracionalnom rasipanju. Ako ljudi koji vode ovu državu, grad i pokrajinu odluče da ovaj klub, na osnovu svoje 68. godišnje bogate istorije i uspešne tradicije, treba da opstane i postoji, ovo što smo preduzeli imaće svoj pravi smisao. Ako hoće da armiji devojčica kažu da će ugasiti njihovo detinjstvo i smisao življenja te uništiti ŽKK Vojvodinu onda i to treba prihvatiti kao nešto što je, suludo, ali ipak moguće i ostvarivo samo bez mog učešća u tome, jer gasitelja i uništitelja ima koliko vam duša želi."

Da se vratimo timu, pored proverene Jovane Pašić kao lidera ekipe, i još nekoliko proverenih košarkašica, okupili ste garnituru mlađih igračica rođenih između 1997. i 2003. godine. Mogu li te devojke da ostanu duže zajedno i u narednim godinama učine realnim osvajanje još nekog trofeja?

"Sve u klubu raduje činjenica da devojke, bolje rečeno devojčice u sastavu prve ekipe, rade izuzetno predano, pa treniranje i igranje za Vojvodinu doživljavaju kao svojevrsnu privilegiju i veliku šansu za napredak. Njihov boravak i ostanak u klubu uslovljen je brzinom napredovanja, stepenom angažovanja i količinom posvećenosti u izvršenju svakodnevnih obaveza vezanih za njihov najmiliji sport. Jovana Pašić je na meti mnogih evropskih klubova, ali je zbog lagane hiruške intervencije na kolenu u fazi definitivnog oporavka i povratka u vrhunsku formu, dok smo za četiri meseca uspeli od Aleksandre Račić napraviti vrlo upotrebljivog internacionalca, pa njena karijera doživljava novu renesansu na šta smo svi u stručnom štabu ponosni. Na osnovu navedenog, a bolje reći planiranog, u narednim godinama trofeji neće izostati - to je želja i mišljenje struke u ovom kolektivu.

Ove sezone Novi Sad ima gradski derbi između Vojvodine i NŽKA. Da li ovaj sportski rivalitet može da da poseban pečat u kvalitativnom i kvantitativnom smislu, s obzirom da u tako velikom gradu kao što je Novi Sad procentualno ima mali broj košarkašica?

"Činjenica je da je Novi Sad grad odbojke i to ne treba kriti nego se sa tim ponositi. Po informaciji koju iz gradske kuće imamo samo u ženskoj odbojci egzistira 45 klubova i svaka im čast na tome. Što se tiče pojave NŽKA to je veliko osveženje i ne malo iznenađenje za mene, grad i žensku košarku u celini, pa njihov trijumf u prvom prvoligaškom derbiju protiv nas bio je za mene vrlo srećan poraz i veoma radostan sportski trenutak. Računam da kroz jedno korektno povezivanje i obostrano zdravu konkurenciju može profitirati samo ženska košarka i u tom smislu naše obe ruke za saradnju su ispružene ka njima za dobrobit novosadske košarke."

Godinu 2015. kada je srpska ženska košarka u pitanju obeležila je titula prvaka Evrope seniorske reprezentacije. Kada ste lično bili srećniji, posle pehara u Zrenjaninu ili u trenutku kada su ćerke Milica i Ana primile zlatnu medalju?

"Ono što su devojke postigle u Budimpešti ravno je osmom svetskom čudu. Marina Maljković i Ana Joković ostvarile su po meni istorijski i neponovljiv uspeh i kapa dole za Rio i novu šansu na olimpijadi, a sve to zahvaljujući najzaslužnijem i najodgovornijem predsedniku KSS Draganu Đilasu. Čitav život koji sam vezao za košarku posvećen je isključivo zbog moje dece od kojih još uvek njih troje igraju profesionalno i bave se ovom čarobnom igrom. Radost, sreća i potpuna ispunjenost i ostvarenost profesionalne i životne misije doživela je kulminaciju u Budimpešti kada je moje nestašno dete Milica kao kapiten podigla visoko pehar šampiona Evrope, a najbolja igračica šampionata, reprezentacije Srbije i finalnog meča postala moja mezimica Ana koju sam ja najviše želeo da dođe na svet. Neverovatan trijunf čestitao je prvo tetkama sestrić Vuk, brat Milan, moja snajka Marina, sestra Jelica i ona posle koje sam odmah ja zaslužan, neuništiva majka Neše."

Nedavno ste postavljeni za selektora kadetske reprezentacije Srbije. Koji su vaši planovi i ciljevi sa U16 nacionalnim timom?

"Bilo je i ranije sa Marinom i Anom Joković razgovora, ideja i predloga za unapređivanjem i permanentnim usavršavanjem rada sa mlađim selekcijama reprezentacije Srbije. Sada kada je moj ostanak u Srbiji praktično definitivan, jer tamo živimo i opstajemo gde su naša deca, onda je i moje angažovanje u nacionalnoj košarci ušlo u jednu stabilnu, pa i ambicioznu fazu. Sa Anom Joković, Zoranom Tirom i svim trenerima učinićemo sve da briljantan uspeh seniorki ne bude samo trenutni bljesak, već impuls za sve nas koji smo kompetentni i odgovorni da uspostavimo sistem iz kojeg će
permanentno kao na traci izlaziti kvalitetne igračice, treneri, a ako hoćete i sudije i košarkaški sportski radnici. Moje načelo
rada sa U16 reprezentacijom Srbije je dobro poznato i od njega neću nikad odustati, suština i uzrok rada je pravljenje vrhunskog igrača upotrebljivog za prvi tim reprezentacije Srbije, a posledica i prateća pojava rezultat, plasman ili medalja na međunarodnim prvenstvima i takmičenjima."

Šta biste poželeli svima iz sveta ženske košarke u nastupajućoj 2016. godini?

"Svim sportskim radnicima poželeo bih puno uspeha u životu i zdravlju na porodičnom i profesionalnom planu u 2016. godini, iskren i pošten odnos prema svojoj okolini i sredini u kojoj bitišemo, a roditeljima i deci da ih sreća i uspeh stalno prate u košarkaškom svetu i van njega."

 

 

Bookmaker with best odds http://wbetting.co.uk review site.