• Published in Blog

Kinezioloski fakultet u Zagrebu 13. godinu za redom organizuje seminar okrenut kondicionim trenerima i fizičkoj pripremi u sportu. Ove godine, kao i prošle, ne postoji konkretna tema seminara i trajanje je skraćeno na prva dva dana vikenda, petak i subotu, što ne znači da je smanjen i kvalitet.
Prvi dan seminara je bio predviđen za teorijska predavanja od kojih bih posebno izdvojio nekoliko.
Prvo je predavanje španskog profesora Iniga Mujike, koji radi sa vrhunskim sportistima u sportovima izdržljivosti u Španiji. Govorio je o doprinosu sportske nauke vrhunskim rezultatima u sportu. Kasnije sam shvatio da iznenađujuće dobro govori engleski u odnosu na svoje sunarodnike koji su takođe predavali na konferenciji.
Drugo je predavanje našeg stručnjaka, profesora Sergeja Ostojića koji je govorio o primeni molekularnog vodonika u sportu i sportskoj medicini. Profesor o ovoj temi priča sa mnogo entuzijazma i očekuje se da ovaj agens u budućnosti postane bitan faktor u oporavku i pripremi sportista.
Treće predavanje, ispostaviće se meni najinteresantnije za prvi dan, je predavanje profesora Nikše Sviličića. Čovek ima tri doktorata i između ostalog predaje i na Harvardu. Govorio je o važnosti komunikacije na relaciji trener-sportista, trener-trener, trener-sportista rekreativac itd.
Preneću trenerima par praktičnih saveta, a ostalo ću ljubomorno sačuvati za sebe: budite energični i govorite ambiciozno o onome što tražite od svojih sportista na treningu, ne držite ruke na grudima, iza leđa i ne češkajte bradu dok pričate jer to verovatno znači da ne govorite istinu osim ako vas nije ujeo komarac za nos.
Četvrto predavanje koje bih pomenuo je selekcija i kondiciona priprema pomorskih komandosa, Borisa Maleša. Sa puno autoriteta u glasu i čvrstim držanjem profesor Maleš govori o fizičkoj pripremi u vojsci i drilovima koje je priređivao svojim vojnicima. Ti ljudi su supermeni.
Još jedno predavanje koje bih pomenuo je o reaktivnoj agilnosti, profesora Damira Sekulića. Jako bitna sposobnost u košarci i u ostalim sportovima, a odnosi se na sposobnost brze promene pravca i smera kretanja u nepredviđenim uslovima.
Drugi dan, praktična predavanja, subota. Pomenuću predavanje kondicionog trenera košarkaške sekcije FK Barselona, Tonija Kaparosa koje mi je bilo najveća motivacija da dođem na ovu konferenciju. Govorio je o "alatima" kojima se prati opterećenje na svakom treningu i utakmici. Naravno da mu rad u velikom klubu kao što je Barselona dozvoljava pristup svoj mogućoj tehnologiji za dijagnostiku, ali Kaparos to radi sa velikom pedantnošću i brigom o detaljima na svakom treningu i utakmici. Samo na jednom treningu prati 80 varijabli vezanih za opterećenje svakog igrača pojedinačno. Između ostalog, interesantan podatak je da se u Barseloni na svakom treningu odvoji 23 minuta na sadržaje za prevenciju povreda dok se u treningu snage u teretani na isti cilj odvaja tačno 28 min. Precizno i jasno, ništa se ne prepušta slučaju.
Reč-dve o samom fakultetu u Zagrebu. Brzo se može primetiti da su okrenuti američkoj struji filozofije o fizičkoj pripremi. Na svakom ćošku se mogu čuti reči kao što su aktivacija, stabilizacija, mobilizacija, procena subjektivnog zamora i to među studentima. Velika većina tih istih studenata izgledaju kao vrhunski sportisti što znači da i žive to što, na kraju krajeva, svi mi iz ove struke propagiramo.
Eto, i ove godine nosim kući iz Zagreba dobar primer šta bi trebalo trenerskoj struci u Srbiji sa nadom i željom da će se to i ostvariti.

 

 

 

videodana

fotodana


Ko je najveći favorit za titulu prvaka Srbije?