• Published in Blog

Pred košarkašicama Spartaka je poslednje iskušenje u ovogodišnjoj Prvoj ligi Srbije.

"Golubice" su tokom cele sezone vodile bespoštednu borbu za opstanak, a od ostanka u najelitnijem takmičenju deli ih pobeda u Vršcu.

Blagoja Ivić, trener košarkašica subotičkog Spartaka, govori o timu koji trenira, kvalitetu i problemima lige, načinu na koji se po njemu može  postići boljitak, razlici kada se priča o muškoj i ženskoj košarci.

Posle uspeha sa košarkašima Crnokose iz Kosjerića i plasmana u domaću Superligu, obreli ste se u ženskoj košarci, kako se to dogodilo?
"Po završetku uspešne saradnje sa ekipom iz Kosjerića, nije bilo ponude kakvu sam očekivao i želeo. Razmišljao sam šta ću i kako dalje, a onda se ukazala prilika da treniram košarkašice. Možda i zato što mi je porodica u Subotici i što Spartak doživljavam kao svoj klub prihvatio sam se posla."

Kako ocenjujete kvalitet lige?
"Bez uvijanja i laganja liga je smešna! I kada se govori o kvalitetu i organizaciji, polako se klizi u amaterizam. Utisak je da je rezultat svima u drugom planu, a da je prioritet preživeti sezonu i završiti je bez finansijskih dugovanja. A kada je tako, onda je sasvim  prirodno da nam kvalitetne igračice odlaze u Rumuniju, Mađarsku, Bosnu i Hercegovinu i da smo, kada je kvalitet u pitanju, deficitarni. Imamo dve ozbiljne ekipe, ostalo je sve na niskom, da ne kažem amaterskom nivou."


Pretpostavka je da se Vaš stav ne razlikuje ni kada se govori o Spartaku?
"Sve je teže i teže. I koristim i ovu priliku da se zahvalim čelnicima grada, koji nam je jedini sponzor i Suboticatransu, koji nas besplatno prevozi na utakmice. Da nije tako ne znam ni da li bi se takmičili. A ipak, za razliku od većine timova mi imamo dvoranu koju ne plaćamo i to nam je veoma važno. Ono što me zabrinjava je motivisanost devojčica, koje nemaju osećaj kako je igrati kada moraš da "grizeš" za dva ili tri minuta na terenu. U uslovima nemaštine i bez šanse da se dovede kvalitetan igrač, one koje bi trebalo da kao juniorke popunjavaju sastav, sada imaju veliku minmutažu i nemaju osećaj kako se bori za mesto u timu. To je veliki problem i razlog što smo tu gde jesmo."

Može li Spartak do opstanka?
"Verujem da može. Iako smo veoma oslabljeni odlaskom Monike Veselovske na Kipar, nemamo vremena da kukamo. Ona jeste bila vođa ovog tima, ali nema je i moramo se boriti ovakvi kakvi smo. Ipak, moram da kažem, da ne znam šta je za nas realno. Da je Monika ostala siguran sam da bi se izborili za opstanak. Ovako, ostaje nam da pobedimo u Vršcu. Ali, ove devojčice igraju promenjivo i treba da shvate da se samo treningom podiže kvalitet igre."

Gde vidite izlaz iz nezavidne situacije?
"Rekao sam, možda i preterano da je liga smešna, ali ona traje samo 4,5 meseca. Mislim da treba da se proširi, kako bi malo duže trajala i kako bi ove devojčice imale rad. Jer, zaista ne shvatam, zašto, kada već nemamo kvalitet, bar ne koristimo priliku da promovišemo žensku košarku. E sad, biće onih, koji će reći da to dodatno razvodnjava kvalitet. A da li ga imamo? Ne previše. Dajte onda da bar trajemo malo duže, poštujmo neku tradiciju koju na primer Spartak ima, i radimo na tome da timovi poput Koraća, koji je u našoj ligi NBA tim, imaju sa kim da se takmiče i u Srbiji. To može da se postigne, ali nam treba jasan plan, jer u suprotnom za neku godinu postaćemo amateri."

Možete li za kraj porediti mušku i žensku košarku?
"Uh, razlika je velika. U suštini kada pričamo o terenu nema razlike, ali sada kada treniram žene, jasno mi je da se kod muškaraca radi na višem nivou. Ako vam kažem da tri, četiri puta nedeljno na prepodnevnom treningu imam nekoliko igračica, jer većina još uvek ide u školu, jasno vam je da nema mnogo prostora za ozbiljan timski rad."

 

 

 

videodana

fotodana


Kako ocenjujete rezultate reprezentacija ovog leta?