Naše juniorke su u La Palmi u grupi izgubile od Crne Gore (50:58) i Francuske (48:71), a pobedile Izrael (78:55). U osmini finala Srbija je pobedila Letoniju (66:57), ali nije imala sreće pa je u četvrtfinalu naletela na šampiona Evrope Španiju i izgubila (89:65). U borbi za plasman od petog do osmog mesta Italija je pobedila trojkom u poslednjoj sekundi (74:72), a u duelu za sedmo mesto devojke su se revanširale Crnoj Gori za poraz u grupi, i to ubedljivo (75:51).
Posle uzbudljivog takmičenja, tokom koga je naše devojke pratilo mnogo problema, utiske iznosi trener Miljana Bojović.
“Bez obzira na krajnji plasman, za mene je ovo bilo izuzetno iskustvo. Prvi put sam bila u ulozi selektorke juniorske reprezentacije i moram da kažem da sam uživala u procesu i da sam ponosna na ceo tim, na devojke koje su svojim radom i ponašanjem dostojno predstavljale svoju zemlju, i na terenu i van njega. Ponosna sam i na svoj stručni štab koji je radio odgovorno, predano i sa puno energije. Bilo je puno rasta, kako individualnog, tako i timskog, a meni kao treneru ovo je bilo ogromno iskustvo i velika čast. Takođe, veliko hvala Savezu na čelu sa potpredsednicom Anom Joković na ukazanom poverenju i na uslovima koje su nam obezbedili. Sve je bilo na visokom nivou i omogućilo nam je da se fokusiramo isključivo na rad i napredak.”
Da li ste zadovoljni plasmanom, s obzirom na to da ekipa nije bila kompletna i da je bilo mnogo problema?
“Iako je zacrtani cilj ostvaren, a to je četvrtfinale Evropskog prvenstva, nisam u potpunosti zadovoljna rezultatom. Ovo je perspektivna i ekipa puna talenata i dobrih igračica koja bi u normalnim okolnostima verovatno napravila bolji rezultat. Okolnosti u kojima smo mi trenirale, a i nastupale na prvenstvu, nisu bile svakidašnje. Nosioci igre su imali jako malo treninga sa ekipom, ili čak nijedan, što je bio slučaj sa Jovanom Popović koja je deo priprema propustila zbog nastupa za seniorsku selekciju, a deo zbog povrede sa kojom je došla kod nas. Milica Dragičević je sa ekipom odradila svega četiri treninga, Angelina Davorija takođe četiri, a kapiten Hana Predojević 14 treninga. Bez ijednog zajedničkog timskog treninga smo pokušali da dođemo do neke igre koja bi donela rezultat, a koju smo zbog okolnosti morali da uigravamo na samom EP. Ovo je bila izazovna situacija za sve nas, stručni štab, kao i za same igračice koje su morale da ulože dosta truda, razumevanja i strpljenja kako bi u vrlo kratkom periodu izgradile timski duh i zajedništvo. Utakmicu kojom smo otvorili prvenstvo, meč sa Crnom Gorom, igrali smo bez Jovane i Milice. Taj poraz nas je koštao plasmana i rezultirao je dobijanjem teškog protivnika u četvrtfinalu, ekipe Španije koja je na kraju i osvojila zlato.”
Kao što je Miljana Bojović rekla, ova generacija je pokazala potencijal.
“Ovo je veoma talentovana generacija koja je to i dokazala osvajanjem medalje na prošlogodišnjem prvenstvu, kao i pojedinim partijama na ovom. Dve predvodnice ove generacije, Jovana Popović i Milica Dragičević su već prepoznate kao igrači za seniorsku selekciju i ako nastave sa dobrim i kvalitetnim radom, pred njima je svetla budućnost. U selekciji smo imali i tri igračice koje su prateće godište, kao i devojčicu koja je 2009. godište Nevenu Petrović, koja je svojim talentom i hrabrošću nadomestila neiskustvo na terenu i pružala sjajne partije.”
Šta je najveći dobitak sa ovog EP?
“Najveći dobitak ovog prvenstva je iskustvo koje su devojke stekle igrajući na visokom nivou, protiv najboljih evropskih reprezentacija. To su utakmice koje ih oblikuju, ne samo kao sportistkinje, već i kao ličnosti. Duboko verujem da cilj nastupa za mlađe kategorije treba da bude priprema igrača za seniorsku selekciju. Naravno, uvek idemo sa ambicijama i željom za što boljim rezultatom, ali prioritet je da devojke kroz ovakva takmičenja stiču iskustvo, uče da se nose s pritiskom, da razvijaju odgovornost i timski duh. Verujem da će im ovo prvenstvo, izazovno kakvo je bilo, ostati kao važna stanica u razvoju i rastu i prelasku iz juniorskog na seniorski nivo” – zaključila je Bojović.
