–Ja iskreno o tome nikada i ne razmišljam, sam taj pojam da treba da se pozdravim mi ne dolazi u glavu. Ne želim da se spremam, kad dođe momenat doći će. Volim da budem deo ovog tima, za mene je igranje košarke reprezentacija. Uvek volim da budem tu sa devojkama i predstavljam zemlju na najbolji mogući način. Neosporno je to da su cure dale svoj maksimum, ali uvek želiš više. Sad u tom momentu nije bilo moguće. Ono što iz srca mogu da kažem jeste da sam ponosna na svaku devojku i koja je bila od početka priprema i koja više nije tu i koje su ostale, jer znam koliko smo radile i dale se u sve to. Danas, jednostavno, nije bio naš dan. Normalno, uvek ti je žao, uvek hoćeš da pobediš. Ništa više ne mogu da kažem nego da sam ponosna, i da ću sve da ih zagrlim i poljubim.
