• Published in Intervju

Završetak ligaškog dela prvenstva Francuske označio je i kraj prve sezone Miloša Pađena u inostranstvu. Uspešnu saradnju sa Marinom Maljković u Partizanu i reprezentaciji Srbije Pađen je nastavio u Lionu. Informacija o produžetku ugovora za narednu godinu jasno govori da su čelnici ovog kluba zadovoljni dosadašnjom saradnjom.

Kakve utiske nosiš posle prve sezone u inostranstvu?
"Francuska liga je, znamo svi, jedna od najjačih liga. Igračice su dominantne na fizičkom planu, manje na taktičkom. Lionu je cilj bio da opstane u ligi i oni su se zadovoljili time. Uprava je prezadovoljna sezonom, igračice takođe, ja mislim da smo mogli više."

Kakav tim si zatekao po dolasku u Lion?
"Tim je doživeo velike promene. Otišlo je šest igračica koje su nosile igru, ostale su Milica Dabović, Sara Ševanjon i Melani Plust. Ostale su mlade igračice koje su došle sa strane, uglavnom su prošle njihovu školu Insep. Pričao sam sa njihovim trenerom koji je i sam rekao da su to odlične igračice, ali da nisu meč-vineri. To se pokazalo tokom sezone."

Da li te je nešto iznenadilo u načinu igre u LFB?
"Ono što je mene zaprepastilo jeste da se puno zicera promašuje. Pričao sam sa više njihovih trenera koji rade sa mlađim kategorijama i oni nemaju objašnjenja za to. Ono što sam video na treninzima, u radu ima dosta nedostataka. Konkretno, kod samog šuta ne traže kontakt igru, već teže da beže od koša, da koriste snagu za skok i vrate loptu nazad."

Lion je na kraju sezone zauzeo 12. mesto. Većinu poraza doživeli ste u neizvesnim završnicama ili posle preokreta. Šta se dešavalo?
"Mi smo imali puno utakmica u kojima smo bili egal do nekoliko minuta pre kraja. Mi jednostavno te utakmice nismo mogli nikako da dobijemo. Nije bilo igračice koja bi mogla da preuzme odgovornost, šta god da kažemo na tajm-autu to se ne ispoštuje, izgube se lopte i usledi poraz."

U čemu je problem?
"Najveći problem je njihov mentalitet. Isto im je da li su pobedili ili izgubili, razmišljaju u smislu, uvek dolazi naredna utakmica. Igračice su bile dosta nesigurne u sebe. U situacijama kada se odlučivalo nije bilo nikog da preuzme odgovornost, nije bilo nikog da pogodi. Nemaju taj naš inat. Dosta smo pričali o tome. Ni u francuskom ni u engleskom rečniku ne postoji reč za inat. Nemaju tu osobinu, pa nemaju ni objašnjenje za to. Donekle smo Marina i ja uspeli da usadimo neke naše ideje."

U Francuskoj je skoro svaka utakmica teška, gde se ne zna krajnji ishod. U kojoj meri je to bio izazov za tebe?
"Drugačije je, u francuskoj ligi svaka utakmica je derbi. I u Srbiji moraš da se pripremaš za svaku utakmicu ali ti neke utakmice daju komociju da možeš da se pripremaš za neku utakmicu koja dolazi kasnije. I u Francuskoj postoje ekipe koje odskaču, poput Burža, Monpeljea, Vilneva. I tu postoji mentalitet koji sam spomenuo, gde recimo Vilnev ima fantastičnu ekipu, ali izgubi 40 razlike od Burža i 30 razlike od Monpeljea iako ima ekipu da igra u egalu. Oni se unapred predaju, u stilu "ne možemo da ih dobijemo". Naravno, izazov je da svaki put igraš neizvesnu utakmicu gde ne znaš da li ćeš dobiti ili izgubiti."

Imali smo prilike da se upoznamo sa tim da čelnici Liona veoma poštuju Srbiju i košarkaške radnike odavde. Kakvo je tvoje iskustvo?
"Što se tiče uprave kluba, zaista samo reči pohvale. Nekako najviše sam sarađivao sa direktorom kluba Nikolasom Forelom. Uvek je išao sa nama na utakmice, često smo razgovarali. Uslove rada koje su nam omogućili su fantastični. Imamo na raspolaganju svoju salu gde smo samo mi i pojedine mlađe kategorije. Organizujemo se onako kako nama odgovara."

Kakva je atmosfera na utakmicama Liona?
"Od ranije sam upoznat sa pažnjom prema ženskoj košarci u Francuskoj. Naša hala je uvek bila puna, mnogo pažnje posvećuju igračicama. Uvek posle utakmice, bilo pobedili ili izgubili, publika silazi i priča sa igračicama. Često smo imali obaveze prema sponzorima, nekoliko puta smo bili u poseti kod glavnog sponzora gde su svi radnici dolazili da se druže sa igračicama. Stvarno se mnogo pažnje posvećuje ženskoj košarci u Lionu i okolini. Zastupljene su u svim medijima, daleko više nego kod nas."

Često smo u izveštajima sa utakmica Liona mogli da vidimo srpske zastave. Da li ima puno naših ljudi u gradu?
"U samom Lionu ima oko 2.000 naših ljudi, a sa okolinom ih je oko 5.000. U Lionu postoji naša prodavnica, zove se Jugoslavija i tu se mogu kupiti samo naši proizvodi koji se prave od Makedonije do Slovenije. Postoji naša crkva gde se liturgija održava svake druge nedelje. Dolaze redovno na naše utakmice. Protiv Francuske na prijateljskoj utakmici sredinom maja se očekuje velika poseta naših navijača. Svuda po gradu su izlepljene plakate, pa ne sumnjam da nas očekuje spektakl."

Zbog velikog interesovanja koje vlada promenjena je i hala u kojoj će se igrati?
"Vlada veliko interesovanje za utakmicu Francuska - Srbija koja će se igrati 15. maja u 21 čas. Prvobitna ideja je bila da se igra u našoj hali, ali pošto interesovanje prevazilazi kapacitet hale od 1.700 gledalaca, odlučeno je da se igra u većoj hali u predgrađu Liona gde igra poznati muški klub Asvel. Tamo je kapacitet oko 7.000 mesta."

Lion kao grad?
"Lion kao grad je fantastičan. Sličan je Beogradu. Ima dve reke, stari i novi deo grada. Mi smo bili u novom delu grada. Slično žive kao i mi."

Da li si imao vremena da pratiš klupsku košarku u Srbiji?
"Pratio sam Radivoj Korać zahvaljujući prenosima na internetu koje su radili. U zavisnosti od obaveza nekad celu, nekad poluvreme... Ostale klubove sam kroz statistiku i tekstualne prenose."

 

videodana

fotodana


Kako ocenjujete rezultate reprezentacija ovog leta?