• Published in Intervju

 

Kriza u srpskoj ženskoj košarci najbolje se ogleda u činjenici da se sve manji broj devojčica odlučuje za "igru između dva obruča". Dodatni problem je i što mnogi klubovi nemaju rad sa svim mlađim kategorijama. Jedan od retkih svetlih primera rada u tim kategorijama je i Ženski košarkaški klub "Girl Basket". O klubu i problemima na koje nailaze u radu pričamo sa direktorkom Aleksandrom Bukvić.

 

Koliko devojčica trenutno trenira u ŽKK "Girl Basket" i u kojim kategorijama? U kojim ligama se takmiče i da li su rezultati primarni cilj?

- U ŽKK GB trenutno trenira oko 70 devojčica, takmičimo se u kategorijama KADETKINJA, PIONIRKI I MLAĐIH PIONIRKI, a takođe imamo i škole košarke. Pored nabrojanih liga redovni smo učesnici Minibasket manifestacija I turnira. Mlađe pionirke i pionirke su trenutno bez poraza, a kadetkinje pri vrhu tabele u zvaničnim ligama Košarkaškog Saveza Beograda. Kao i u svakom sportu, rezultat je pokazatelj kontinuiranog rada što se i kod nas desilo, rad u mom klubu je pre svega usmeren na individualni razvoj i napredovanje igrača pa tek onda na ekipni rezultat. Naravno da je najlepše kada se te dve stvari poklope.

22

Otkud tolika ljubav prema košarci i želja da se radi sa devojčicama?

- Ko se jednom “zarazi” košarkom on u njoj ostaje ceo život, svako na svoj način. Počela sam da je treniram sa 10 godina, igrala je 16 godina, a trener sam već 6 godina, takođe imam iskustvo kao FIBA instruktor, košarkaski scout sam 8 godina... Svaki sportista se nakon okončane karijere pita šta će pametno da radi. Prestala sam da igram profesionalno kada sam bila najbolja i počela da radim sa devojčicama i to u Sloveniji. Tamo sam živela 5 godina, klubu iz Celja sam napravila organizaciju mlađih kategorija, škole košarke. Želela sam da se vratim u svoju zemlju i isto to napravim za sebe u čemu sam i uspela.

Koji je cilj kluba i šta jedan igrač može da očekuje da nauči u klubu?

- Cilj ŽKK GIRL BASKETA je da kroz trenažni proces obuči svoje članove košarkaškom veštinom kao i da kroz proces selekcije omogući stvaranje dobrih sportista i rezultata. Uključivanjem velikog broja devojčica u trenažni sistem postiže se i generalni cilj, a to je masovnije učešće devojčica u košarci, kao i osmišljavanje njihovog slobodnog vremena, odvraćanje od negativnih uticaja, pružanje prilike za lično iskazivanje kroz kolektiv i socijalni razvoj devojčica kroz druženja, takmičenja, putovanja, kao i druge oblike stvaralaštva.

 

 

 

 

 

 

 

33

Da li, pored znanja na parketu, igrači dobijaju i obuku kako da se ponašaju van terena?

 

- Dobro nam je poznato da mladi sportisti najčešće, hteli mi to ili ne, traže uzore u svojim trenerima. Ja to upravo i jesam svojim devojčicama. Stroga sam, zahtevna ali pravedna. Svakodnevnim ponašanjem, odnosom prema njima, protivnicima, kolegama, njihovim roditeljima pokušavam da pozitivno utičem na njih. Mnoge probleme zajednički rešavamo jer je ipak lakše poveriti se ženskom treneru.

Na koji način omasoviti žensku košarku u Srbiji? Kakve marketinške akcije klub sprovodi u ovom pravcu?

 

- GB svakog septembra i februara podeli oko 2000 flajera. Pokrijemo sve škole u Zemunu i Novom Beogradu. S vremena na vreme obiđemo časove fizičkog vaspitanja u pojedinim školama. Nakon ovog podatka se može zaključiti koliko je interesovanje za žensku košarku nisko. Mi smo zemlja gde se deca stihijski odlučuju za bavljenje određenim sportom tj. šta je u tom trenutku popularno, a vezano za uspehe naših poznatih sportista. Ženska odbojka nam daje dobar primer, samo trebamo da ga preslikamo!

44

Da li je članstvo u nekom košarkaškom klubu veliki materijalni izdatak za roditelje, odnosno kako rešiti objektivan problem siromaštva?

 

- U vreme kada sam ja igrala košarku sve je bilo besplatno. Nisu postojali privatni klubovi, treneri su plaćani od strane tih klubova, dva - tri puta u toku leta smo išli na kampove. Sada je sve promenjeno. Roditelji su ti koji finansiraju treniranje svoje dece. Ja kao roditelj sam mišljenja da nema velikog materijalnog izdatka kada znate da vaše dete kvalitetno provede vreme na treningu, da je pod nadzorom odgovornog trenera, u društvu svojih vršnjaka.. Siromaštvo je nešto što je evidentno kod nas i plašim se da će sport uskoro postati privilegija bogatih. Napomenula bih da imamo dobru saradnju sa Opštinom Zemun i da predsednik Branislav Prostran prepoznaje i podržava akcije, programe, manifestacije vezane za razvoj ženskog sporta, u ovom primeru konkretno košarke.

Na koji način neko može da postane član kluba?

- Član kluba se može postati vrlo lako. Postoji naš sajt
www.zkkgirlbasket.ksb.rs, zatim smo na portalu www.navidiku.rs gde se mogu videti sve potrebne informacije.

Koliki su mesečni izdaci jednog kluba? Koliko jedan igrač košta klub tokom jedne sezone?

 

- Mesečni izdaci mog malog kluba su toliki da bih za deset godina mogla da otplatim manju halu, balon svakako...

 

 

 

 

Ako se slažeš sa konstatacijom da je Srbija često imala velikih uspeha u mlađim kategorijama, da li to znači da su klubovi poput "GB", uspešni u svojoj misiji? Koje evropske zemlje imaju dobre škole košarke i klubove u mlađim kategorijama?

- Srbija je imala dobrih rezultata u mlađim kategorijama, već par godina ih nema, a kada će se situacija popraviti ne bih mogla da prognoziram. Što se mog kluba tiče, na vidiku su i reprezentativni potencijali ali je vreme najbolji pokazatelj za sve. U Evropi postoji veliki broj škola košarke, dok se radu sa najmlađima poklanja velika pažnja, sale za treninge su besplatne, treneri mlađih kategorija redovno plaćeni..Španija i Franciska su zemlje koje imaju odlične sisteme rada, na prvenstvima su u samom vrhu, a profesionalne igračice su proizvod svega toga i uspešno igraju dugi niz godina u najboljim ligama.

55

Zašto klubovi poput Zvezde, Partizana, Hemofarma na primer, nemaju timove u svim mlađim kategorijama?

- Ja bih volela da pored svog imena kluba dodam jedno od tih imena pa bih imala duplo više dece. Činjenica je da je sa najmlađima najteže raditi, a za to su potrebni ljubav i entuzijazam. Mladi treneri sebe već vide u seniorskim timovima, a stariji opet nemaju živce za najmlađe. Tužno je da u milionskom gradu kao što je Beograd na prste jedne ruke izbrojimo ekipe koje se takmiče u kategorijama pionirki i mlađih pionirki, a da u Sloveniji ta cifra ide do 23 ekipe u jednoj kategoriji. Mislim da isto pitanje treba postaviti pomenutim klubovima.

 

Da li ste zadovoljni odnosom KSB i KSS prema mlađim kategorijama?

- Situacija je iz godine u godinu sve alarmantnija. Neko bi definitivno morao da se pozabavi time, odredi pravila gde je obavezno da svaki klub koji ima seniorski tim oformi određeni broj mlađih selekcija. Za najmlađe selekcije odrediti olakšice (recimo jedan sudija, nema delegata, smanjene kotezacije..). Ljudi u okolnim zemljama su sve smislili ali mi ne želimo da vidimo i čujemo.

 

dejan-ignjatovic100dejan-ignjatovic100 Autor: Dejan Ignjatović
Datum: 05.12.2010
Vreme: 12:18

videodana

fotodana


Kako ocenjujete rezultate reprezentacija ovog leta?