Izdvojili smo najinteresantnija pitanja.
-Koliko ti je trebalo da se privikneš na novi stil košarke?
Iskreno, nije mi puno trebalo. Mislim da mi je dosta pomogla jedna godina srednje škole u Americi, jer sam tačno znala šta me očekuje. Takođe, mnogo su mi pomogli dobri ljudi oko mene, saigračice, treneri i svi koji su mi pružili podršku.
-Omiljena anegdota iz Mege?
Iskreno, ne bih mogla da izdvojim samo jednu anegdotu. U klubu sam provela mnogo godina, tu sam odrasla i doživela mnogo lepih trenutaka, kako na terenu, tako i van njega. Mega će uvek imati posebno mesto u mom srcu.
-Da li Sijetl važi za “grad kiše”?
Sijetl je poznat po kiši, ali u stvarnosti to najčešće nije jaka kiša, već lagana kišica. Ljudi uglavnom ne nose kišobrane, već samo vodootporne jakne.
-Kakav je osećaj igrati za reprezentaciju svoje zemlje?
Po meni, to je najlepši osećaj, najveća čast i san još od kada sam krenula da igram košarku. Poseban je osećaj predstavljati svoju zemlju, jer to nosi dodatnu motivaciju i emociju.
-Šta ti najviše nedostaje iz Srbije?
Najviše mi nedostaju porodica, prijatelji i naša hrana.
-Kao “freshman”, odnosno student prve godine, na šta se najteže navikavaš u košarci, a šta na život u Americi?
Najteže se navikavam na raspored utakmica, jer nemam mnogo vremena za odmor. Sezona je kraća nego u Srbiji, ali se igra mnogo utakmica u kratkom periodu, pa je raspored gust i veoma intenzivan. Što se tiče života u Americi, najveći izazov je prilagoditi se novoj sredini i uskladiti fakultetske obaveze sa sportom, jer sve zahteva dobru organizaciju.
-Veliki pozdrav od mame Sneže Simončević. Planira li još neko putovanje za raspust sa Teodorom Simončević, koja igra i studira u Denveru, a inače su iz istog kluba otišle u Ameriku, iz Mege, naravno.
Veliki pozdrav i od mene! Naravno da planiramo, trudimo se da svaki raspust iskoristimo da se vidimo i putujemo negde. Gledamo da se okupimo i sa ostalima kada god imamo priliku. Pošto smo daleko od kuće, to nam mnogo znači.
-Podrška za Janu od trenera Subića. Da dobro trenira, bude uporna i svaku utakmicu da ima jedan pas iza leđa. Pratimo je.
Hvala puno treneru na podršci i lepim rečima. Trudiću se da nastavim da radim vredno i budem uporna. Pasova iza leđa ima i biće ih još, obećavam. Mnogo mi znači što me pratite i podržavate.
-Koju utakmicu pamtiš iz ove sezone?
Najviše pamtim utakmice u kojima sam igrala protiv svojih drugarica iz Srbije. Bilo mi je zaista lepo ponovo igrati protiv njih.
-Da li je trio sa Balkana glavni u ekipi?
Naravno da jeste. Uvek je lepo imati nekoga svog pored sebe, posebno kada si daleko od kuće.
-Možeš li se osvrnuti na sve trenere sa kojima si sarađivala, što u Srbiji što u Americi, i uporediti njihove stilove rada?
Teško mi je da upoređujem stilove rada, jer je svaki trener poseban na svoj način i svako ima drugačiji pristup. Od svakog sam naučila nešto drugačije i vredno. Mogu da kažem da sam imala sreću da radim sa zaista kvalitetnim trenerima i da sam na svakog od njih uvek mogla da se oslonim, kao i da i dalje mogu. Smatram da su svi oni, na svoj način doprineli mom razvoju kao igračice i kao čoveka.
-U kom segmentu u svojoj igri vidiš najveći napredak od dolaska u SAD?
Najveći napredak vidim u fizičkoj spremi i intenzitetu igre, ali i u bržem donošenju odluka na terenu.
-Kako kombinuješ studije i košarku?
Iskreno, veoma je teško, ali sam se navikla. Najvažnije je da dobro organizujem svoje obaveze i da budem disciplinovana kako bih sve postigla na vreme.
-Da li sanjaš da postaneš standardna seniorska reprezentativka? Na čemu bi volela još više da radiš u svojoj igri da bi to postigla?
Naravno da sanjam, to mi je želja od kada sam počela da treniram košarku. Verujem da svaki igrač treba konstantno da radi na sebi u svakom segmentu kako bi postao najbolja verzija sebe. Upravo to je ono na čemu želim da radim da bih ostvarila taj san.
-U kojoj meri si zadovoljna statusom i minutažom u ekipi?
Prezadovoljna sam. Kao freshman imam sjajnu minutažu i veliku ulogu u ekipi. Zahvalna sam na prilici koja mi se pruža i trudim se da je iskoristim na najbolji mogući način. Dajem sve od sebe kako bih opravdala poverenje koje mi je ukazano.
-Da li si uzoran student? Šta je tvoj major na Univerzitetu Sijetl?
Smatram da jesam. Trudim se da redovno ispunjavam sve svoje obaveze i da budem odgovorna, kako na terenu, tako i van njega. Studiram biznis menadžment.
-Kakva je atmosfera na utakmicama koje igrate?
Atmosfera je zaista sjajna. Koledž sport je ovde veoma cenjen i ljudi ga u velikom broju prate. Mnogo se ulaže u sport, što dodatno podiže kvalitet i značaj takmičenja.
Da li si ispratila Superboul i titulu Sijetla? Kakva je atmosfera bila u gradu?
Jesam, ispratila sam i bilo mi je posebno iskustvo jer sam prvi put gledala Super Bowl. Pošto je tim iz Sijetla osvojio titulu, atmosfera u gradu je bila neverovatna. Ljudi su slavili na ulicama, svi su nosili dresove i boje tima, a nekoliko dana kasnije organizovana je i velika parada kroz grad.
-Kako srpski internacionalac, mimo škole i košarke, provodi dane daleko od kuće?
Tokom sezone raspored je veoma gust, ali kad god imam slobodno vreme trudim se da ga iskoristim za odmor ili druženje sa ekipom. Takođe, stalno sam u kontaktu sa porodicom i prijateljima što mi mnogo znači jer mi pomaže da se ne osećam daleko od kuće.
-Kojom pesmom opisuješ svoje trenutno raspoloženje i generalno razdoblje kroz koje sad koračaš?
Možda nemam konkretnu pesmu, ali fokusirana sam na napredak i nove izazove, pa bih rekla da je ovo faza u kojoj napredujem i sazrevam, kako kao igračica, tako i kao osoba.
-Najzanimljivija anegdota sa utakmice koje se često setiš?
Iskreno, svaka utakmica nosi neku svoju priču, pa mi je teško da izdvojim jednu anegdotu. Uvek se dese neki spontani i smešni trenuci sa ekipom koje kasnije prepričavamo i kojima se dugo smejemo, i baš ti momenti ostanu u najlepšem sećanju.
-Verovatno ste mnogo toga žrtvovali da biste bili uspešni i na terenu i u školskoj klupi?
Iz mog ugla to ne izgleda kao žrtva, jer radim ono što volim i što sam sama izabrala. Naravno da je bilo odricanja ali kada imate ljubav prema onome što radite, onda to ne doživljavate kao teret, već kao deo puta ka onome što želite da dostignete.
-Kakve uslove za treninge i utakmice imate? Da li se treninzi puno razlikuju u odnosu na one koje si imala u Srbiji?
Uslovi su zaista vrhunski, jer se mnogo ulaže u koledž sport. Imamo sve što nam je potrebno za napredak, kako na terenu, tako i van njega. Treninzi se razlikuju, posebno po trajanju i intenzitetu. Ovde ima više trčanja i rada na fizičkoj spremi.
-U ekipi imaš saigračice iz našeg okruženja. Koliko je lakše kada možeš sa nekim da razgovaraš na našem jeziku?
Zaista mi mnogo znači. One su starije od mene i već su prošle kroz ceo proces kroz koji ja sada prolazim kao freshman, tako da me potpuno razumeju. Uvek su uz mene i mnogo mi pomažu, kako na terenu, tako i van njega. Najviše znači kada imaš “svoje ljude“ pored sebe dok si daleko od kuće.
Lična karta
Ime i prezime: Jana Vesić
Datum i mesto rođenja: 13.05.2006.
Visina: 170
Pozicija: Plej mejker
Klubovi: WBC Mega Basket, Central Point Academy, Seattle University
Obrazovanje: Biznis Menadžment, Seattle University
- Utakmicama u Užicu i Sevojnu nastavlja se 17. kolo kadetske lige (Linkovi za praćenje)
- INTERVJU – DEJAN ŠEGRT: Ovim putem treba da idu sva talentovana deca
- Novosadska ŽKA ubedljiva na gostovanju Korać Akademiji 011
- Selektor Miloš Pavlović objavio spisak košarkašica za utakmice protiv Islanda i Portugalije
- Fajnal-for WABA lige u Podgorici
