Jedan od dva predstavnika Srbije u evrokupovima, u startu je mnoge iznenadio tom odlukom, ali se ispostavilo da je uprava kluba napravila pun pogodak. Predvođen trenerom Aleksandrom Jovanovićem, Student je ostvarenim rezultatima pokazao pravac drugim ekipama u budućnosti.
Sa iskusnim trenerskim vukom na klupi niške ekipe razgovarali smo o tekućoj sezoni i svemu kroz šta je „studentski“ klub prolazio.
Mnogi su bili iznenađeni odlukom da zakoračite u Evropu. Kakva je bila tvoja reakcija kada si saznao da je uprava kluba obezbedila sve neophodne uslove?
-Takve odluke ne bi smele da budu iznenađenje za ikoga. Mi smo nekako zaboravili… Imam dovoljno godina da se sećam, a verujem i ti, Jedinstva iz Tuzle, Crvene zvezde, Henofarma… njihovih međunarodnih utakmica. Sećam se da je u Pioniru bilo po 6-7.000 gledalaca na utakmicama Zvezde. Bilo je normalno da naši timovi igraju u Evropi. Ovaj jedan period koji je iza nas treba da zaboravimo, i treba da prihvatimo neku novu realnost, da smo deo Evrope, u svakom smislu, i da bi naši klubovi morali da učestvuju u tim takmičenjima. Student je to zaslužio. Kada mi je uprava saopštila da dolazimo u poziciju da finansijski možemo da odgovorimo zahtevima, bio sam prijatno iznenađen kao trener. Naravno, bili smo ekipa sa daleko najmanjim budžetom u grupi, ali smo bili dostojni rivali svima. Imali smo 4-4 u Evropi i pokazali da srpska košarka može da stane na crtu sa mnogo bogatijima u Evropi. Nadam se da će to postati tradicija, ne samo kada je Student u pitanju, nego srpska ženska košarka. Moram da se zahvalim svojim igračicama. Neću izdvajati nijednu po imenu. Čitave sezone funkcionišu kao ekipa, vredne su, marljive i predane. Mislim da je većina ove sezone potvrdila svoj talenat i da većina igra najbolju sezonu u karijeri. Svakako priznanje za dobre rezultate ide prvo na njihovu adresu.
Uzevši sve to u obzir, sa kakvim ambicijama je klub ušao u Evrokup, ali i u domaća takmičenja?
-Ambicija je bila da prođemo kvalifikacije za Evrokup, što smo ispunili i otišli i korak više. Imali smo ambiciju da prođemo na završnicu kupa, ali je žreb bio takav kakav je. Kritikovaću ovaj način žreba, kritikovaću Savez koji pravi ovakav žreb koji ne doprinosi da se u završnici nađu trenutno najkvalitetnije ekipe. Da me pogrešno ne shvate ekipe koje su se kvalifikovale, ali ipak mislim da u završnici nisu trenutno najbolje ekipe u Srbiji drugu sezonu zaredom. Da li je to možda suština, ako neko misli tako onda je možda u pravu, ali ja mislim da je bitnije da tu budu 4-5 najkvalitetnijih ekipa. Prijalo bi publici, i bilo bi možda veće neizvesnosti. Tako je kako je, tu nismo ispunili ambicije. U prvenstvu smo zacrtali ambiciju da uđemo u plej-of, što smo obezbedili. Hteli smo da budemo bolje plasirani od četvrtog mesta kako bi izbegli Crvenu zvezdu u polufinalu. Splet nekih okolnosti, možda je mogla sreća tokom sezone da nas pogleda i da budemo bolji koju poziciju. Jako male nijanse su odlučivale. Mislim da je ovo pristojan rezultat za klub koji se godinama borio za opstanak.
Student je u sportskom sektoru napravio veliki iskorak sa tobom kao trenerom i dovođenjem kvalitetnih igračica, ali je utisak da je još veći pomak napravljen kada je uprava u pitanju?
-Uprava kluba je napravila ogroman iskorak, obezbedila je uslove, finansijski momenat i igrački kadar, što je doprinelo da klub drugu godinu uzastopno igra plej-of, kvalitetno je igrao u Evropi… Upravi, a pogotovo Maji Živković, treba skinuti kapu i odati priznanje za sve što je uradila za ovaj grad i košarkaški sport u gradu. Naš rezultat u Evrokupu je ozbiljan doprinos srpskoj ženskoj košarci. Doneli smo određene bodove za Srbiju u FIBA, koji će sutra, možda Partizanu, Megi ili nekom trećem, doneti direktan plasman u grupu, bez kvalifikacija. Uprava je promenila krvnu sliku Studenta i ženske košarke u Nišu. Verujem da u ovom trenutku svi mogu da budu zadovoljni. Kada se ukupna crta podvuče, ovo je sasvim pristojan rezultat. Zahvalio bih se i gradonačelniku Niša, koji je pomogao i odredio neka naknadna novčana sredstva za igranje u Evrokupu. Ono što znam kao trener, sve je uredno u dan isplaćivano, perfektni su uslovi za stanovanje, ishrana… i to mora da se istakne.
S obzirom na debitantski nastup u Evropi i utakmice protiv ekipa iz drugih država i liga, šta bi mogao da navedeš kao lekcije koje si naučio?
-Naučio sam da su detalji ono što čini razliku. Talenat i trening su mnogo bitni, ali detalji prave razliku u ozbiljnoj organizaciji, u ozbiljnom pristupu takmičenju, na kraju i rezultatima. Video sam fenomenalne uslove za rad koje imaju klubovi po Evropi, ozbiljne stručne štabove, utakmice gde smo igrali pred prepunim tribinama, duvačkim orkestrima… Video sam i poštovanje prema nama. Posle pobede u Belgiji meni je 50-tak navijača domaće ekipe prišlo i čestitalo na pobedi, pružalo ruku i govorilo „good job coach“. Video sam nešto što mi se dopalo i što bih voleo da se radi u Srbiji, da se bavimo samo sportom i da se pruži ruka uvek, da se čestita. Video sam da se na svakoj utakmici prave flajeri sa slikama naših igračica, njihovim visinama, sa istorijatom našeg kluba, prosto da navijač koji dođe na utakmicu zna protiv koga igra njegov klub. Video sam da ljudi vole košarku i da je ona sport broj dva u Evropi. Bilo je uživanje učestvovati u svemu tome. Mislim da evropske ekipe nisu talentovanije, ali imaju bolje uslove i mogu da izdvoje više sredstava. Kada bi mi mogli da izdvojimo makar 50 odsto toga, mislim da bi bili apsolutno ravnopravni, a možda igrali i za same trofeje. Ne mislim samo na Student, već uopšte na naše ekipe.
Ukoliko Student bude imao mogućnost da igra Evropu i naredne sezone, šta je ono što klub mora da nadogradi?
-Koliko ja imam saznanja, Student ima ambicije i planove da i sledeće sezone učestvuje u Evrokupu. Šta je potrebno? Još finansijske nadogradnje kako bi doveli određene domaće igračice koje trenutno ne igraju u srpskom prvenstvu. One koje već imaju određeno međunarodno iskustvo, znaju kako da igraju u Evrokupu, znaju kako da pobeđuju u Evropi. Uz to, naravno, te 2-3 strane košarkašice moraju da budu stvarno igračice koje će praviti razliku. Da zarade pošteno svoj veći novac. Idealan scenario bi bio da vratimo nekoliko srpskih reprezentativki i da napravimo rezultat, ali mislim da taj novac ne možemo da izdvojimo, pa moramo da dovedemo neke Amerikanke koje mogu da igraju sličnu košarku a možemo da ih platimo možda i duplo jeftinije. Što mi je s jedne strane drago, jer naše devojke imaju vrednost na evropskom tržištu. Definitivno to, uz neke stvari u organizaciji treninga. Kad to kažem, mislim na kontinuitet rada u sportskim objektima u Nišu koji ne postoji. Niš nema sajamski i koncertni prostor, pa se hala „Čair“ koristi i za to. Selimo se često po drugim halama, a kontinuitet je mnogo bitna stvar. Ne znam kako bi se to rešilo, pošto vidim da grad trenutno nema drugog rešenja. Klub, uprava, ja… učimo. Sigurno je da smo izvukli određena iskustva. Možda su to sad neka pitanja za upravu. Za mene kao trenera je bitan kontinuitet rada u poznatom okruženju i sa ljudima u stručnom štabu koji su mi nedostajali ove sezone. Na ovom nivou je nemoguće raditi bez nekih pomoćnih trenera i fizioterapeuta, konstantno prisutnih.
Drugu sezonu zaredom, Student je među četiri najbolje ekipe u državi. Kako ocenjuješ dosadašnji tok prvenstva, ko te je prijatno, a ko neprijatno iznenadio?
-U početku smo svi mislili da će liga biti izjednačenija, u smislu borbe za drugo, treće i četvrto mesto. Znali smo svi da je Zvezda neprikosnovena. Međutim, brzo su se ove četiri ekipe izdvojile. Neke nijanse su tu rešavale položaj na tabeli. Partizan je, objektivno, pokazao najviše posle Crvene zvezde i potpuno zasluženo će završiti na drugom mestu. Mega i mi odlučujemo na neku loptu za treće i četvrto mesto. Najprijatnije iznenađenje i sjajan posao radi Dimitrije Živković trener Novosadske ŽKA. Mislim da će biti peti, što je mnogo dobra priča. Ne mogu da kažem da me je Radnički iznenadio, pošto ima tu dosta iskusnih igračica koje znaju da igraju Prvu ligu, ali Petar Đorđević radi isto dobar posao. Najneprijatnije iznenađenje je Kraljevo. Ne znam da objasnim. Razgovarao sam sa kolegom Sašom Pavlovićem. Čovek koji je igrao prošle sezone finale prvenstva i završnicu kupa, sigurno je dobar trener, tu nema dileme, i zna košarku, ne može da razreši taj problem. Razgovarao sam i sa drugim ljudima, i niko nema preciznu ideju zašto oni gube utakmice. Bojim se da će ispasti iz lige, što bi mi bilo užasno krivo. Uvek sam voleo tamo da igram, pred košarkaškom publikom i sjajnom atmosferom. Cenim taj klub i ljude koji su godinama tu. Da me neko pita, nominovao bih Živkovića za najboljeg trenera. Vodio je mladu ekipu, sa puno „no nejm“ igrača. Da, ima Jelenu Mitrović, ali ona dugo nije igrala zbog povrede. Tu je iskusna Dunja Buzadžin. Ostali su bez Ane Perić, Sare Opačić i opet igraju mnogo dobru košarku. Ispred su preiskusne Vojvodine, i to je sjajan rezultat za njih.
Da li te je još neko od kolega prijatno iznenadio?
-Nema tu šta. Marina ima najbolju ekipu i dokazuje svoj rad. Dvostruki prvak Evrope, klupski dokazana… Miroslav Popov, zna se ko je, iza njega isto stoje rezultati, ne treba trošiti reči. Definitivno su Petar Đorđević iz Radničkog i Ivan Vučinić iz Koraća skrenuli pažnju na sebe, i pokazali da su s razlogom u Prvoj ligi. Ali definitivno je moj laureat Živković, koji ima najbolji rezultat u odnosu na očekivano.
Gro Prve lige naredne sezone će činiti tri najveća grada, Beograd, Novi Sad i Niš. Kako gledaš na tu situaciju?
-Ne pričam sad o Nišu, Novom Sadu ili Beogradu, ali voleo bih da se vrate Kruševac, Kragujevac… da prosto Srbija ima više centara. Dolazimo u poziciju da odlazi Subotica iz Prve lige, moguće i Kraljevo, da nestaju dva centra iz Prve lige. Ispada da će Prvu ligu igrati Beograd, Novi Sad, Niš… To nikako nije dobro. Na koga da se ugledaju mlađe kategorije po Srbiji? Deca nemaju ekipu za koju mogu da kažu, biću prvoligaška igračica u svom klubu, već će zavisiti od toga da li će je primetiti neko iz Beograda, Niša, Novog Sada, što se u najvećem broju slučajeva ne dešava. Ili mora da ode sa 13-14 godina iz svog grada, što je neprirodno, po meni. Savez bi ozbiljno trebao da razmisli o tome. Nije napravljen dobar posao, očigledno da nije uspelo da se napravi više košarkaških centara širom Srbije. Šest klubova iz Beograda je preterano. Ne kažem, svi su oni zaslužili, prošli na sportski način do Prve lige. Ali mislim da to nije dobro. Gde će deca iz tih manjih centara, gde rastu i visoka i brza deca, da se dokazuju?!
Da li je rešenje u promeni sistema takmičenja i smanjenju lige?
-Nisam puno razmišljao o tim idejama. Ja sam trener. Verovatno bi neko morao argumentovano da mi objasni zašto 8 ili 10 klubova. Isto kao što mora argumentovani da mi objasni zašto 12 klubova. Svako bi imao svoje argumente i branio bi ih. Ja sam za to da sezona traje duže. Ova sezona je pokazala da 12 ekipa može da igra relativno kvalitetno. Da, jeste, ispašće neki, ali ne može da se kaže da je bilo ko gažen sem protiv Crvene zvezde. Drugoplasirani Partizan je jedva, u poslednja dva minuta, dobio Spartak koji će ispasti iz lige. Bilo je puno takvih primera. Može da igra i 12 ekipa, možda bi smanjenje lige dovelo još više do gašenja nekih centara. Može da funkcioniše liga sa 12. Možda treba razmisliti da se kup kao kod muškaraca igra sa osam ekipa. Isto tako, plej-of lige treba da igra osam ekipa. Ne vidim zašto igraju samo prve četiri ekipe. Zbog igračica, Saveza, sudija, a generalno same košarke, sezona treba da se produži bar do sredine maja. Naravno, da se uzmu u obzir sve reprezentativne aktivnosti. Ne možemo stalno ići na to da uštedimo jedan mesec. Jedini razlog zbog kojeg ne treba da se produži sezona je da se uštedi. Ne možeš da mi nađeš sportski razlog, da mi objasniš. Mi da plaćamo igračice 7-8 meseci, a da ostalo žive od vazduha, to nije ispravno. Osam klubova će završiti sezonu krajem marta i onda će da se okupe 20. avgusta. Šta da rade igračice tih pet meseci? Pogrešno. Treba najmanje mesec i po dana da se produži sezona. Da li sa 12 ili 10 klubova, ima stručnijih koji će odlučiti o tome.
Dolaziš iz regiona Vojvodina gde nestaju mnogi prvoligaški centri. Ima li nekog logičnog objašnjenja? Vrbas, Vršac, Kovin… Sada i Subotica ispada iz lige…
-Očigledno tu mora da postoji neka politička priča. Bar ono što znam za Vrbas, tamo su doneli neke odluke oni koji odlučuju o budžetima, ulaganjima, razvojnim planovima u svojim lokalnim sredinama… prioritet su im bili neki muški klubovi. To je pogrešno, i to je jasno svima i ne treba elaborirati zašto. Zašto dozvoljavaju da se gasi ženski sport, da ne ulažu, to je pitanje za političare. Ono što znam jeste da postoje ljudi koji mnogo vole taj klub. Vratio se Dejan Mudreša, koji je osvojio titulu šampiona Kine i koji je veliko trenersko ime za naše prilike, i šire. Razgovarao sam s njim, znam koliko je želeo da pomogne, međutim nije imao ni osnovne uslove. Tamo su sestre Jovović, hala koja se zove po njihovom ocu, Ivica Lončar, koji je želeo da bude uključen u celu priču, ali, prosto ukinuti su im osnovni uslovi. Za Vršac manje znam, ali pretpostavljam da je ista priča, da sredstva idu ka muškom klubu. Manje sredine kao što su Vrbas ili Vršac idealne su za razvoj ženske košarke, ali ljudi neće da prihvate da muški timovi ne mogu da konkurišu Beogradu, Zvezdi, Partizanu, Megi, FMP-u… očigledno ljudi žele da su u muškoj košarci i da se nešto pitaju. Nema Kovina koji je nekad bio prvoligaš, Zrenjanin se sveo na entuzijazam jedne porodice Marinkov, pa Pančevo… Region Vojvodine će se svesti samo na Novi Sad. Isključivo krivim odluke lokalnih političara za takve situacije.
Za kraj, kako se neko sa severa navikao na život na jugu?
-Uživam u Nišu. Ne mogu da kažem da mi Novi Sad ne nedostaje, ali ne kao grad nešto specijalno, već mi nedostaju porodica, neki prijatelji… Teško mi padne kada ne mogu da odem na neku proslavu ili slavu, na koju sam godinama išao. Ljudi su ovde sjajni, stekao sam stvarno puno dobrih prijatelja. Hrana je neverovatna, izazovi u tom smislu su toliki da se ne može odoleti. Ljudi ovde vole sport prilično, prate nas u meri u kojoj je to moguće. Ne bih imao nikakav problem sa te strane da ovde ostanem i deset godina. Moram da kažem i da nas mediji ovde dosta prate, da obraćaju dosta pažnje, kada držimo pres konferencije dođe najmanje 4-5 medija. Pohvalio bih kolegu Dragana Gagu Panajotovića, zaista se razume u žensku košarku, išao je sa nama na gostovanja, pomaže klubu u tom medijskom smislu.
