O svim poteškoćama profesionalnog sportiste, ali i o lepim stvarima, prijateljstvima, iskustvima, razgovaramo sa našom gošćom.
Kakav je bio osećaj vratiti se na teren?
Nakon godinu dana pauze, imala sam osećaj kao da nikada nisam ni napustila teren. Prva utakmica posle povrede nosila je veliku dozu uzbuđenja i pozitivne treme, ali sam već u prvim minutima uspela da to prevaziđem. Kako je utakmica odmicala, osećala sam se sve sigurnije i ponovo sam uživala, što je bio i glavni cilj celokupnog procesa oporavka.
Na koji si se način fizički i mentalno pripremala za povratak?
Odmah nakon povrede započela sam proces oporavka, što mi je u mentalnom smislu mnogo značilo. Nisam imala previše prostora za negativne misli, jer sam od početka znala šta treba da radim i kojim putem idem. Svaki dan je bio važan i predstavljao je korak bliže povratku. Veliku ulogu imala je i stručna podrška tima iz Trenažne ekspertize, pod vođstvom profesora Marka Stojanovića, kao i podrška kluba tokom celog procesa. Sve to mi je pomoglo da povratak na teren doživim sa osećajem sigurnosti i ohrabrenja.
Više meseci si prolazila kroz neprijatan period oporavka. Šta ti je bilo najteže, a šta te je podizalo da ostaneš jaka?
Teže povrede najviše pogađaju mentalnu stranu sportiste. Na fizičke napore smo navikli, ali kada nas povreda udalji od terena na duži vremenski period, suočavamo se sa potpuno drugačijom svakodnevnicom. Za mene je najteži deo bio navikavanje na život bez terena i posmatranje svega sa strane. S druge strane, taj period mi je doneo priliku da se u potpunosti posvetim sebi i svom telu. Kako sam fizički jačala, rasla je i moja mentalna snaga, što mi je pomoglo da ostanem fokusirana i istrajna.
Da li je bilo perioda kada si sumnjala u svoje snove da se vratiš na teren, i kako si uspela da pobediš krizu?
Najkritičniji period je bio sam početak, odmah nakon operacije. U trenucima kada ne možeš samostalno da obavljaš osnovne stvari, kroz glavu prolazi mnogo pitanja i sumnji, a povratak na teren deluje veoma daleko. Ipak, kod mene taj osećaj nije dugo trajao i sa svakim malim napretkom sam bila sigurnija, pozitivnija i bliža cilju da se vratim na teren.
Ako bi izvukla neki zaključak iz tog perioda, koji bi bio?
Kao sportisti često živimo ubrzanim ritmom, potpuno fokusirani na treninge, utakmice i ciljeve, pa retko imamo vremena za život van sporta. Period oporavka mi je doneo vreme za sebe, porodicu i prijatelje, kao i mir i uživanje u svakodnevnim stvarima. Shvatila sam da ovakve povrede i teški trenuci na prvi pogled deluju teški i dugotrajni, ali zapravo prolaze brže nego što očekujemo. Najvažnije je da u tim situacijama izvučemo najbolje iz svega što se dešava, jer način na koji se tada nosimo sa izazovima kasnije utiče na našu mentalnu snagu i dalji put u sportu i životu.
Šta možemo da očekujemo od Pečuja u nastavku sezone? Koji su krajnji dometi ekipe koja je trenutno prva bez poraza?
Rezultati koje trenutno ostvarujemo pokazuju da smo na dobrom putu ka ciljevima koje smo od početka postavili. Bez poraza smo u domaćoj ligi i to nam daje dodatni motiv, ali ostajemo fokusirani na rad i pristup svakoj utakmici, sa željom da se borimo za najviše rezultate. Ambiciozni smo i ciljevi su jasni, a uz kvalitet koji imamo verujem da možemo da se borimo za osvajanje lige i Mađarskog kupa.
Šta nam možeš reći o saradnji sa trenerom Željkom Đokićem? Kako bi opisala stil igre koji gaji?
Ovo mi je druga sezona sa trenerom Željkom Đokićem i veoma mi se sviđa način na koji radi i stil igre koji preferira. Brzo sam se prilagodila njegovim zahtevima i dobro sarađujemo. Njegova filozofija se zasniva na agresivnoj odbrani, iz koje polazi veći deo naše igre, a pritom veoma dobro prepoznaje uloge svakog igrača i zna kako da izvuče maksimum iz ekipe.
Debitovala si za reprezentaciju na OI u Parizu 2024. Nadaš li se pozivu novog selektora za neka naredna okupljanja?
Naravno da se nadam i želim da ponovo zaigram za reprezentaciju nakon povrede. Debi na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. bio je veliko iskustvo i čast za mene. Trenutno sam fokusirana na klupske obaveze i povratak u punu formu, a verujem da će dobar rad i igra otvoriti priliku da budem prisutna na narednim okupljanjima.
Sa selektorom Milošem Pavlovićem si sarađivala u Vašašu. Po čemu pamtiš taj period?
Sa selektorom Milošem sarađivala sam u Vašašu, kao i u mlađim reprezentativnim selekcijama, tako da sam već dobro upoznata sa njegovim načinom rada. Period proveden u Vašašu pamtim kao veoma važan za moj razvoj. Bili smo mlada ekipa sa puno energije i mislim da smo kroz kvalitetan rad uspeli da podignemo klub na viši nivo. Taj period mi je doneo veliko igračko i profesionalno napredovanje i predstavljao dobru osnovu za dalji korak u karijeri.
Dobar deo života, od 2016. godine, si u Mađarskoj. Šta se najviše promenilo u njihovoj košarci i ligi u ovih 10 godina?
Mislim da liga danas nije toliko jaka kao što je bila ranije, ali je i dalje kvalitetna i konkurentna. Tokom godina imala sam priliku da igram protiv veoma ozbiljnih i kvalitetnih igrača, što mi je mnogo značilo za iskustvo i razvoj. Takođe, dosta klubova učestvuje u evropskim takmičenjima, što dodatno utiče na nivo domaće lige.
- Sloga ubedljiva na gostovanju SPD Radničkom, Kragujevčanke u ozbiljnom problemu
- Ristić i Serata nosile Ras do veoma bitne pobede na gostovanju Korać akademiji 011
- KŽK Partizan 1953 promovisao kalendar za 2026. godinu
- SPD Radnički i Sloga zatvaraju 16. kolo Druge lige
- Korać akademija 011 i Ras pred TV kamerama zatvaraju 16. kolo prvenstva Srbije
