Rođeni Kovinac je posle tačno 30 godina uspešne sudijske karijere, postao delegat i kontrolor na utakmicama Prve lige.
Savić je za naš portal pričao o svojim iskustvima.
Razgovor je vodila Jelena Prvulović.
Sećaš li se trenutka kada si odlučio da postaneš sudija? Šta je presudilo za takvu odluku?
-Dok sam trenirao i igrao, poželeo sam da postanem košarkaški sudija. Nisam smatrao da ću kao igrač imati neku zavidnu karijeru, sebe sam video kao košarkaškog sudiju, i to je presudilo.
Ko ti je bio mentor na početku sudijske karijere ili sada kada ste u ulozi delegata?
-Na početku sudijske karijere mentor mi je bio Milan Dotlić iz Pančeva, koji je najzaslužniji za moj početak. Sada na početku delegatske i kontrolorske karijere nemam mentora, ali gledam da „pokupim“ sve najbolje od kolega delegata i kontrolora koji to rade na vrhunskom nivou.
Često se pominje sudijski autoritet. Na koji način se on najbolje stiče i brani?
-Sudijski autoritet se najbolje stiče na terenu, na prvom mestu profesionalnim odnosom prema akterima, utakmici, zatim pristupom tom poslu i naravno dobrim odlukama na terenu.
Jedan od osnovnih zadataka arbitara na terenu je da što je pre moguće uspostavi svoje najvažnije standarde. Zašto?
-Uspostavljanjem standarda na utakmici sudije stavljaju do znanja svim akterima šta je dozvoljeno, a šta ne. Standardi se moraju primenjivati od prvog do poslednjeg minuta utakmice.
Sudijske greške se od šire javnosti tretiraju kao apokaliptične. Kako ste se borili sa takvim situacijama?
-Kao i u svakom poslu, i u sudijskom postoje greške, one se javljaju i na najvišim svetskim takmičenjima.
Kada niste u prvom planu, obično se zaključi da ste dobro obavili sudijski posao. Koji su još postulati kvalitetnog deljenja pravde?
-Razumevanje košarke je jedan od bitnih faktora za dobro suđenje, kao i fizička priprema. Naravno, uz poznavanje pravila igre i njihovu primenu.
Da li ulazite u raspravu sa ljudima koji kažu da se danas „sudi ono što „treba“, a ne ono što jeste“?
-Gledam da ne ulazim u raspravu koja može trajati predugo i da ne može imati pozitivan efekat. Mi smo poznati kao nacija koja se prvo bavi tuđim poslom, pa svojim.
Sa kim je lakše suditi u tandemu, sa koleginicama ili kolegama?
-U karijeri sam imao vrlo veliki broj važnih utakmica i sa koleginicama, nikada nisam o tome razmišljao da li su koleginice ili kolege, jednostavno uvek sam težio da budemo tim.
Da li je velika razlika između košarke 90-tih i sada?
-Jeste velika razlika između košarke 90-tih i sada, sada je vreme napada kraće (bilo je 30“), samim tim je igra postala brža i dinamičnija.
Da li imaš omiljeni klub?
-Za mene će uvek moj omiljeni klub biti klub iz mog grada, gde sam i počeo igračku karijeru, „Radnički“ Kovin.
Koja ti je bila najteža utakmica u karijeri za suđenje i zašto?
-Bilo je u karijeri mnogo teških i bitnih utakmica, ali bih izdvojio utakmicu finala ženskog kupa, moje prvo finale kupa između Crvene zvezde i Partizana. Samo rivalstvo ta dva kluba daje na težini utakmice, TV prenos…
Koliko u sudijskoj karijeri pomaže ako je neko prethodno bio aktivan igrač?
-U sudijskoj karijeri sigurno pomaže ako je neko pre toga bio igrač, on počinje da se bavi sudijskim poslom kao neko ko već poznaje košarku, pravila igre i oseća kontakte i druge situacije na terenu.
Koliko vam je vremena potrebno da sada kao iskusan sudija prepoznate talenat kod nekog kolege/koleginice koji su na početku karijere?
-Kao neko ko se bavio ovim poslom 30 godina, vrlo brzo prepoznam sudijski talenat i uglavnom sam imao uspeha u prepoznavanju.
Da li imate i koje rituale u pripremi utakmica?
-U karijeri nisam imao neke baš striktne rituale, ali se na dan utakmice znalo kakva je ishrana, kada se kreće na utakmicu, koja se muzika sluša dok se putuje, dolazak u mesto, kada se pije kafa pre utakmice…
Lična karta
Ime i prezime: DEJAN SAVIĆ
Datum i mesto rođenja: 18.10.1975. KOVIN
Igračka/trenerska karijera: KK „RADNIČKI“ KOVIN 1990-1994
Sudijska karijera: 1995-2025.
Delegatska karijera: 2025-
