Prva dama srpske ženske košarke bez ulepšavanja sumira 2025. godinu, priča o ljudima, klubovima, reprezentacijama, ali i ponosu jer se trenutno nalazi u petom mandatu na odgovornoj funkciji.
Na pragu 2026. godine, kad se simbolično sabiraju utisci i otvaraju nova poglavlja, potpredsednica za žensku košarku, čija energija, profesionalnost i različiti senzibiliteti nisu upitni, govorila je za portal košarka24 u tradicionalnom velikom novogodišnjem intervjuu.
Šta za Vas znači peti uzastopni mandat, koji ste dobili pre nešto više od godinu dana?
-Dobro znate da se ja retko kada oglašavam. Bilja Kostreš, Nina Spasojević i ti ste jedina tri novinara kojima dajem intervjue. Da nije vas, pogotovo vašeg portala košarka24 i vaših stranica na društvenim mrežama, pitanje je da li bi narod imao bilo kakve informacije o ženskoj košarci, a s obzirom da je pravila veće rezultate nego muška košarka. Što se tiče pitanja, to ukazuje na rad u prethodnih 15 godina koji je malo vidljiv u javnosti. Neko to vidi, neko ne, ali je bitno ono što možete da vidite ovde u kancelariji za žensku košarku, ove medalje i dokaze o radu. Ovde ništa nije postojalo pre 2011. godine, i kada odem odavde, biću preponosna. Treći predsednik koji me je birao, sva trojica su izuzetne ličnosti i imena, zvali su me i ukazali poverenje. Mi smo naš deo koji, kako rekoh, nije toliko vidljiv, uradili, ali ništa od ovoga ne bi bilo na ovako visokom nivou da nije bilo naših igračica. Pre svih seniorki, a prošlo ih je 50-tak kroz takmičenja, i svih trenera. To je sistem. Kola ne mogu sama da idu, možda je motor najbitniji, ali kola bez amortizera i ostalih delova, ne mogu da funkcionišu. Preponosna sam, mogu da ponovim.
U ranijim intervjuima ste isticali da se trudite da iz godine u godinu podignete nivo u organizaciji. Šta je, u ovom smislu, obeležilo 2025. godinu?
-Trudimo se da iz godine u godinu podignemo nivo u organizaciji, pa je tako ženska košarka u prethodnih 15 meseci, od kada je novo rukovodstvo, dobila nešto što nikada do tada nije. Nikad se u kvalifikacijama do sada nije desilo da letimo čarterom. Imali smo izvanredne uslove kada smo 2022. godine putovali na Svetsko prvenstvo u Australiji, gde su igračice bile u biznis klasi. Recimo, druge ekipe koje su putovale istim avionom nisu imale taj komfor. Isto važi i za Belem u Brazilu, kada smo putovali. Taj nivo organizacije dižemo iz godine u godinu. Svake godine sam objavljivala podatke koliko iznosi budžet za žensku košarku. Tu je falila klupska košarka. Mogu da kažem da su u poslednjih 15 meseci klubovi Prve i Druge lige, zahvaljujući državi Srbiji i predsedniku Saveza dobili ogromna sredstva. Klubovi Prve lige su dobili po osam miliona dinara, klubovi Druge ženske lige po tri miliona dinara. Crvena zvezda i Student su imali ogromne budžete, predstavljali su nas u Evropi. Mislim da samo neko ko je, kako bih rekla a da ne budem gruba, bezobrazan, može da prigovori po ovom pitanju. Sve što smo mogli, to smo dobili. Drugo je pitanje, kako je ko trošio. Ne možete vi da razmišljate, „e, sad ja imam pare, sad ću ja…“. Sve je proces i sve mora da ima logiku. Ono što oduvek pričam, na prvom mestu je struka. Ne vidim da je uloženo u struku koliko je trebalo kvalitetno da se uloži. Takođe, ni u mlađe kategorije koliko je trebalo. Osim Mege i donekle još nekih klubova, da ulažu u mlađe kategorije koliko treba. Novo rukovodstvo je sve što je obećano 2. oktobra od strane predsednika ispunilo, pa i više od toga. Učesnici mogu da pričaju o uslovima koje imaju u reprezentacijama. Ali ćemo i to podići na viši nivo u novoj godini, pogotovo u mlađim kategorijama. Ono što je bitno i što ponavljam, Savez ulaže u struku. Prvi put u istoriji imamo tri profesionalca na mestu selektora. Marina Maljković je otišla. Po meni, mnogo toga je trebalo ranije da se uradi jer smo ulazili u novi ciklus, a ne tri dana pred početak. To se radi 1. jula, a ne 1. novembra. Ali, uspeli smo bezbolno da prebrodimo taj period. Otkad se bavim ovim poslom nemam samo opciju A, nego i B i C varijantu. Sve po principu, ako se desi to, onda moramo da imamo to i to rešenje u datom trenutku.
Seniorska reprezentacija je Evropsko prvenstvo u Bolonji završila u grupnoj fazi. Kako šest meseci kasnije gledate na učešće našeg A tima i početak pretkvalifikacija za naredno prvenstvo?
-Seniorke su, po meni, doživele neuspeh. Ali, da biste ponovo ustali, trebate malo da padnete. Ne smatram to nekom tragedijom. Zasmetao mi je FIBA renking uoči prozora u novembru. Ne znam sa kojim pravom omalovažavaju Srbiju koja ima dva istorijska zlata u poslednjih deset godina, koja je četvrta u Evropi i deseta u svetu. A oni nas stavljaju na 17-18. mesto na listi, a ispred nas su neke reprezentacije koje nisu ni igrale na Evropskom prvenstvu. Volela bih da mi neko objasni kriterijume, da čujem to. Ali, dobro, navikli smo, što nas više gazite, pre proradi neki srpski inat. Prozor u novembru je bio uspešan. Pretkvalifikacije nastavljamo u martu. Često nam prebacuju, zašto utakmice igramo samo u Beogradu. Evo, igraćemo protiv Islanda u Novom Sadu. Zahvaljujem se gradu Novom Sadu, pre svih Tanji Medved na pozivu. Novi Sad je proglašen za evropski grad budućnosti, dobio je titulu Evropskog grada sporta za 2026. godinu, pa ćemo u sklopu toga igrati u Novom Sadu. Ići ćemo za kraj pretkvalifikacija u Portugal da pobedimo i tamo. Mi smo se vratili u 2010. godinu. Mi igramo pretkvalifikacije, pa tek u novembru ulazimo u sistem kvalifikacija. Čisto da se zna, kada se kaže da je ostavljeno u pozitivi, nije baš sve tako. Ogromna je smena generacije, pravi se već 6-7 godina, možda to već i predugo traje, ali ima tu kvaliteta da se vratimo tamo gde nam je i mesto.
Miloš Pavlović je pre dva meseca ozvaničen kao šef stručnog štaba. Koji cilj je postavljen pred njega kada je seniorski tim u pitanju?
-Novi selektor Miloš Pavlović je u sistemu 15-20 godina. Cilj će mu biti da ode na Evropsko prvenstvo 2027. godine. Videćemo na koje igračice će moći da računa. Imamo, kao i muškarci, problem sa Amerikom. Mnoga deca nam tamo odoše, a ona ne mogu da igraju kvalifikacione prozore. Dobra stvar je što Angela Dugalić završava i što može da igra u kvalifikacijama, ali imamo Jocu Popović, koja ide tamo. Jako je bitno što je više od 70 odsto reprezentativki sarađivalo sa Milošem. Povezali smo ove godine U20 i seniorsku reprezentaciju kroz njega kao selektora. To je sjajna stvar, složićete se sa mnom. Letos sam bila na EP u Miškolcu. Roditelji te dece, stručni štab, ekipa… to je bila sjajna kohezija i atmosfera u timu. Velika stvar je što je Jelena Bruks tu. Ona nije samo tim menadžer, ona je produžena ruka kancelarije za žensku košarku, meni, Milošu… Gde ćete bolje da u selekciji imate takvu ličnost. Na primer, letos u Vizuri Jelena tokom prijateljske utakmice uzme i briše parket. Ili, u juniorskoj reprezentaciji Jovana Popović i Milica Dragićević nose aparate posle EP kada smo se vraćali iz Španije, a neka tamo koja nije ni zaslužila da bude na širem spisku od 16 igračica, neće da nosi aparate. Šta hoću da kažem? Vi tačno vidite ko je ko i ko zaslužuje mesto. Tačno vidite da neki nisu zaslužili mesto, već su slučajno tu jer su imali sreću da su neke igračice povređene. A onda sa druge strane, imate neke vrhunske igračice koje su ostavile sjajne rezultate. Kao što i ja ovih 15 godina radim sve. Nisam samo funkcioner, možda sam i najmanje u tome. Ne idem i ne hvalim se. Pomenula sam vas troje novinara, Bilju, Ninu i tebe, kojima dajem intervjue. Ne idem po podkastima, kojih sada ima milion. Kad vidim da neki iz odbojke pričaju o košarci, to mi malo zasmeta. Danas svako može da uzme opremu i da priča, kao da se razume. Ne! Vas troje ste jedini kompetentni za žensku košarku, da se ne uvredi niko drugi. Ima tu još nekoliko novinara, naravno, koji povremeno isprate. Više volim da razgovaram sa ljudima koji su uvek tu, a ne kao ovi novokomponovani koji samo ponekad pišu o ženskoj košarci kao da se razumeju. Da zaključim, sve devojke su na sjajan način prihvatile Miloša, atmosfera u timu je bila odlična, radilo se dobro. Sa samo tri treninga smo ušli u pretkvalifikacije. Hvala Savezu i predsedniku koji su nam omogućili čarter za Island, to nam je puno značilo i za tu utakmicu i za onu protiv Portugala u Beogradu, pošto smo imali vremena da se pripremimo. Odigrali smo tu utakmicu sasvim korektno i ušli u novi ciklus kako treba. Volela bih da završimo pretkvalifikacije sa 4-0, a onda čekamo juli i žreb. Bilo bi dobro da ostanemo u prvom šeširu na žrebu, kako bi izbegli najkvalitetnije protivnike.
FIBA je krajem godine objavila novu rang listu za mlađe kategorije, po kojoj je Srbija ostvarila najveći napredak, za po pet mesta u Evropi i svetu. Kako ste vi videli njihovo učešće? Da krenemo od najmlađe selekcije do 16 godina.
-Čudna je godina bila. Mlađe selekcije su napravile dobre rezultate. U16 je morala da osvoji medalju. To je najbolja selekcija koju smo imali u poslednjih 15 godina. Po meni, kadetski uzrast treba da vode iskusniji treneri, da stvaraju igračice za seniorsku reprezentaciju, a da ne žive od statistike i analize. Ova naredna generacija, osim Nađe Maksimović i Elene Erić, koje su 2010. godište, zajedno sa 2011. godištem, će imati veliki problem. Ali, ponavljam, meni je bitno da njih dve, i još neke, jednog dana budu seniorske reprezentativke. Da li smo bili peti, osmi, deseti… svakako nećemo imati kvalitet kao generacija od letos. U16 će biti najslabija reprezentacija, ali je bitno da se neke igračice spremaju za seniorsku reprezentaciju. Tu je Dragan Vuković kao iskusni stručnjak. Tu je Vesna Džuver, koja već tri godine radi kao koordinator u regionima. Nasledila je Zorana Tira koji je postavio ceo taj sistem.
Selekcija do 18 godina?
-Što se tiče juniorske reprezentacije, da nisu dve najbolje igračice bile sa seniorkama, igrala bi sigurno finale umesto Finske. Popović i Dragićević nisu imale nijedan trening sa juniorskom selekcijom. Prioritet je uvek seniorska reprezentacija, ali se ne slažem da su obe trebale da budu do kraja. Makar je Dragićević mogla ranije da se priključi juniorkama. Pogrešno je razmišljanje da je bitna samo seniorska reprezentacija, a ne i mlađe selekcije. Mlađe kategorije i postoje da bi mi napravili seniorsku reprezentaciju. Takav sistem i kohezija moraju da postoje. Ne može to da bude nebitno. Da ne vodim toliko računa o mlađim kategorijama, mi bi igrali i U17 i U19 Svetska prvenstva. Kada ispričam analizu ljudima, svi se slažu da ispravno razmišljam. Najviše bih ja volela da igramo ta takmičenja, ali u tom slučaju U16 i U18 idu u B diviziju. Kako? Pa, tako što onda ne postoje. Mi smo mala zemlja i ne možemo da imamo čiste selekcije, tj. godišta. Meni je na prvom mestu zdravlje dece, ne mogu da igraju dva prvenstva. Videli smo i ovog leta, recimo Nevena Petrović je jedva izgurala drugo prvenstvo. Ne mogu deca da igraju dva prvenstva. Drugačija je košarka danas, drugačija je bila u moje vreme… Apsolutno je puno zahtevnija, fizički napornija, a pogotovo ta deca ne trebaju celo leto da provedu na pripremama. Radimo kondiciono, pa idemo na prvenstvo, pa obaramo formu, pa opet kondiciono, pa prvenstvo… znate li vi šta to znači za mlade igračice? Videla sam ovo dete, Nevenu Petrović, izvanredno je dete, igrala je i za U16 i za U18. Čuvali smo je i pazili na U16, jedva je završila, nije mogla da stoji na nogama. I to sa korektnom minutažom, nije igrala po 40 minuta.
-Imaćemo tokom januara mini-pripreme U16 i U18. Neće tu biti sve igračice, neće biti one iz Amerike, Australije, neke odavde koje su povređene… Juniorke će u aprilu imati i jedan turnir u Manhajmu. Do 22. juna kada počinju zvanične pripreme, treneri će imati dobar uvid u mogućnosti tima. Stručni štab sa Miljanom Bojović ostaje isti, a biće pojačan sa Jovicom Antonićem u ulozi mentora i savetnika. Miljana je u prethodnih mesec i po dana obišla skoro sve klubove, imamo primer da su neka deca iz Duge ili Sente dobila pozive za okupljanje. Košarka se ne igra samo u Beogradu. Nisam srećna što je šest prvoligaša iz Beograda. To nije dobro. Više od četiri ne treba da ima Beograd, ali je sve zasluženo, na terenu i po propisima. Unutrašnjost Srbije mora da se probudi.
U20 selekcija se vratila tamo gde pripada.
-U20 selekcija, sa Milošem koji se vratio, sada je tamo gde i treba da bude. Nismo smeli da dozvolimo da ispadnemo, nikad u istoriji nismo ispali sa U20 reprezentacijom u B diviziju. Vidite i po FIBA rang listi, napravili smo ogroman napredak i na svetskoj i na evropskoj listi. U20 selekcija će biti fokus. To će biti faktički mlađe seniorke.
Vezano za U20, ali i seniorsku selekciju, ogroman problem je sve veći broj naših košarkašica na koledžima u Americi, jer one kasnije ne mogu da igraju u kvalifikacionim prozorima. Ima li rešenja na vidiku?
-To je ozbiljan problem. Koledži su počeli da plaćaju, a to je problem, ne samo Srbije, već cele Evrope. Evropska prvenstva su jako opasna u junu mesecu. Pominje se da će možda uspostaviti rukometni sistem, sa prvenstvima tokom zime. Ali, ovako ostaje do Olimpijskih igara 2028. godine. Mnoge evropske igračice idu preko leta u WNBA, vi ste minulog leta imali jedno od najslabijih Evropskih prvenstava, gde nije igralo preko 30 dobrih igračica. Sad se pominje pokretanje nove lige, gde je uključen i Novak Đoković. Evropa pod hitno mora da se probudi i da vidi šta će i kako će. Mi deci ne možemo da zabranimo da idu na koledž. To su neke nenormalne cifre za naše uslove. Nisam sigurna koliko će to dugo da traje. Imamo više od 20 igračica u Diviziji 1, ali je pitanje koliko koja od njih ima minutažu. Malo ih je sa velikom minutažom. Ali, šta mi možemo da ponudimo tim igračicama da ne odu na koledž? Možda ćemo u maju napraviti kamp za seniorke iz Amerike od sedam dana, pošto će tada biti sve na okupu. Videćemo da li ćemo u avgustu imati dovoljan broj igračica za kamp od 15 dana, s obzirom da nemamo seniorsko takmičenje. Bez, naravno, onih najiskusnijih standardnih reprezentativki. Ne učestvujemo na Svetskom prvenstvu, drugi put posle 2017. godine. Nije ni to strašno, najbitnije je da imamo kontinuitet učešća na Evropskim prvenstvima i da novu generaciju spremamo da probamo da se plasiramo na Olimpijske igre u Los Anđelesu.
Kada pominjemo godišta koja igraju na Evropskim prvenstvima, u Srbiji postoji raskorak. Ima li želje da se to promeni?
-Sa kolegom Nenadom Krstićem iz muškog sektora sredinom decembra smo došli do zaključka da vratimo godišta u mlađim kategorijama na parna, u skladu sa FIBA Evropom. Došli smo do nekih analiza, uvideli problem, i mislim da ćemo brzo to da vratimo. To je jedna od novosti koje nas očekuje.
Kako ocenjujete rad sa mlađim naraštajima u klubovima?
-Trebamo da prestanemo da radimo komercijalu. Deca ništa ne nauče. Imali smo sjajnu generaciju kadetkinja letos, ali znate li vi koliko su neke od njih tehnički neobučene? Crtaju im se akcije na tabli, a deca ne znaju da trče. Struka, struka, struka… to je trenerski posao. Mnogi skidaju akcije sa Jutjuba i misle da su treneri. Vratite se na stari sistem, zasucite rukave i u rudnik. Mega je i dalje broj jedan po radu sa mlađim selekcijama. Zvezda je ove sezone dala primat seniorskom timu, isto Student. Pohvalila bih Partizan i njegovo novo rukovodstvo sa Stevicom Kujundžićem na čelu. Volela bih više takvih ljudi da vode klubove jer to je onda prava stvar. Tu su ŽKA, Vojvodina, Korać, Ras… Žao mi je, ne znam šta se dešava sa Kraljevom, mada nije neočekivano. Tamara Bajić, koja je napravila te mlađe kategorije i bazu, otišla je u Kinu. Ne znam zašto Tamaru nisu vratili nazad, ponudili adekvatnu platu i da devojka ima te uslove ovde, a ne u Kini. Nadam se da će Kragujevac da se probudi. Tamo je teška priča. Ponavljam, ženski klubovi ne treba da ulaze u Sportska društva jer je to smrt za njih. Ženski klubovi treba da budu posebno za sebe, da imaju poseban račun… Ko god je tako ušao u SD, ugasio se. Imate primer Vršca. Da Zvezda i Partizan to nisu uradili, imali bi i oni veliki problem.
I ove sezone imamo „legiju stranaca“ u Prvoj ligi. Koliko je to loša slika?
-To je deo problema o kome pričam. Gde je tu struka, gde su mlađe kategorije? Zašto dovodite toliko igračica iz Amerike? Imamo ih preko 20 u ligi. Loša je slika. Platite trenere i radite sa mlađim kategorijama. Ali, ja ne mogu da utičem na odluke klubova. Imate mali broj klubova koji nemaju Amerikanke, možda četiri. Sa druge strane, žao mi je što je Sara Krnjić napustila Vojvodinu, vidim da u Španiji ne igra puno. Taman počne i da neki kvalitet ligi. Imate primer Jovane Adamović koja se vrati iz penzije i dominira. Ali je nama potrebno što više takvih igrača da dobijemo na kvalitetu lige, a ne jeftine Amerikanke. Po statistici u deset najboljih u ligi su četiri strankinje.
Neminovno je pitanje i o reorganizaciji takmičenja?
-Stojim iza svog stava, deset klubova u Prvoj ligi, deset klubova u Drugoj ligi, ostali u treći rang po regionima ovako kako je sada podeljeno. Deset klubova u Kadetskoj ligi. Kad ste steknu uslovi možemo da vratimo na 12. Nema potrebe ovako veštački nešto da držimo. Imamo 54 seniorska kluba, ali imamo preko 100 klubova sa jednom ili dve selekcije u MK takmičenjima. Ne možemo da idemo preko toga. Dobila sam sistem takmičenja u Španiji, zemlji od 49 miliona stanovnika. I njima je treći rang takmičenja već amaterski. Liga treba dodatno da se digne, da dobije sponzora. Marketinški se diže, imamo prenose. Recimo, utakmica NŽKA – Mega je bila sjajna utakmica za TV prenos. Žao mi je što nije prenošena utakmica Mega – Crvena zvezda, pošto je gostujuća ekipa otkazala da igra u ponedeljak. Bila je interesantna utakmica, Zvezda je drugo poluvreme igrala sa domaćim igračicama. Prenosi će se nastaviti, takođe će i Kup biti prenošen.
Ima li nade da srpski klubovi budu redovni u Evropi, i u još većem broju?
-Po mom nekom viđenju, na osnovu odgledanih utakmica, ove godine su Evroliga i Evrokup najslabije. Jako mi je žao što je Zvezda ispala. Nije smela, ali je to sport i vi ništa ne možete da garantujete. Student je lepo prezentovao sebe i Srbiju. Prošli su kvalifikacije, korektno odigrali grupu. Generalno, na evropskom tlu ženska košarka je na nikad nižem nivou. FIBA mora da reaguje. Volela bih, naravno, da se nastavi igranje naših klubova u Evropi, da ne bude samo jedna sezona. Volela bih da vidim Megu u Evropi, još neki klub, recimo iz Novog Sada, gde imamo dva kluba.
Gledajući sa strane, utisak je da dobar deo dece ima problem sa samopouzdanjem, tako potrebnim pogotovo kada se rešavaju neizvesne završnice na velikim takmičenjima i utakmicama. Savremeni sport podrazumeva i pomoć psihologa. Da li razmišljate u tom pravcu?
-Plan nam je da tokom leta ubacimo i segment psihologije u sve selekcije. To je postao jako bitan deo i videćemo sa Tinom Krajišnik koliko može da se uključi. Imate puno dece kojima je sve dostupno, nisu prošla neke stvari koje jesu starije generacije. Neću reći da su razmažena, ali treneri moraju da znaju kako sa njima, kako da ih usmere. Trener mora da bude dobar psiholog – pedagog, ali i da ima stručnu pomoć. Mora da se nađe sredina, kao što je govorio Svetislav Pešić. Mnoga deca imaju problem sa samopouzdanjem. Što je meni čudno. Kada sam igrala, lopta je u poslednja dva minuta morala da ide meni, nikome drugom. Šutirala sam bitna bacanja za pobedu od tablu, koliko sam imala samopouzdanje. To sam delom nasledila od majke, taj karakter. Karakter pun samopouzdanja treba našoj deci. Postaje im svejedno, da li sam došla na pripreme ili nisam. Sve im je postalo lako dostupno. Oduševila sam se kada sam videla da je Australija zabranila društvene mreže deci do 16 godina. Mislim da nema niko više Evropskih prvenstava od mene, koliko sam ih obišla. Imam ogromno iskustvo i mnogo toga sam videla kod drugih. Mislim da ćemo ovog leta dodatno pooštriti ponašanje na pripremama i takmičenjima. Na primer, u Rumuniji ovog leta na kadetskom prvenstvu krećemo na odlučujuću utakmicu protiv Slovenije. Devojke su bile potištene, nisu bile psihološki pripremljene i svaka je držala telefon u ruci. I sada se pitate, a šta vi radite pred utakmicu kada držite telefon u ruci? I izlaze iz autobusa u halu kao pokisli miševi. A Slovenke? Izlaze iz autobusa, to se ori, pucaju od samopouzdanja. Rekla sam odmah, ovo će biti teško. Toliko iskustva imam da vidim neke stvari. Taj segment psihologije moramo da podignemo u mlađim kategorijama, i na tome mora da se radi tokom priprema, ne pred utakmicu. Pa, jel normalno da deca prate tamo nekog Desingericu i ono što radi? Jeste li normalni? Pa i ja bih ga zabranila, jel treba deca to da gledaju?! To postaje ogroman problem.
Hoćete li imati dovoljno odmora tokom prazničnih dana?
-Drugi će odmarati do 8. januara, mi radimo, imamo pripreme. Nije teško ni selektorima i trenerima, ni deci da Banje veče i Božić provedu zajedno. U neku ruku je i lepo, jer se stvara ta neka hemija za leto i sve ono što vas očekuje. Dokle god vas kritikuju, znači da dobro radite. Učila sam posao od Radeta Petrovića i Žarka Varajića. Mislim da sam od obojice pokupila ono najbolje za ovaj posao. Mirno spavam, mirna mi je savest. Mislim da je svaki dinar uložen na dobar način u ženskoj košarci. Plate i uslovi u sektoru za žensku košarku su adekvatni za sve ono što radimo. Nemamo radno vreme, radimo 24 sata.
Šta ste poželeli na sportskom planu u 2026. godini?
-Za 2026. godinu želja mi je da uspešno odradimo oba prozora, u martu i novembru, i da napravimo iskorak ka Evropskom prvenstvu. U20, mlađe seniorke, da napravi pristojan rezultat na EP u Viljnusu. U18 će imati dragoceno 2009. godište kao prateće, od njih očekujem korektan rezultat. U16 da dve igračice koje su projekat, pokažu kvalitet na EP. Želja mi je da sva deca budu zdrava i da igraju za jednu selekciju.
Umesto zaključka, Anini intervjui završavaju se poznatim geslima. Ovog puta je ona narodna: „Krčag ide na vodu dok se ne razbije“. Svakom neradu i bezobrazluku kad-tad mora doći kraj. Nasuprot tome, vrline koje gaji Ana Joković, kao što su apsolutna posvećenost i stručnost, nailaze na plodno tle i manifestuju se kroz zadobijeno poverenje.
Bivše reprezentativke u novim ulogama
Kako na terenu, tako je i van terena bitno obezbediti naslednice.
-Uključujemo polako bivše košarkašice. Jelena je tu, imamo Sonju u FIBA svetu, ona je i u Olimpijskom komitetu Srbije. Tina Krajišnik konkuriše za FIBA Evropu sa svojim programima. Miljana je trener, Adrijana Knežević je postala trener u Španiji, pomoćnica je kod Miljane u reprezentaciji. Saša Čađo je u Banjaluci u projektima vezanim za žensku košarku… Svima su vrata otvorena, za svakog ima mesta. Gde ćete bolje nego da one prenose svoje znanje. To su devojke koje posle mene treba da preuzmu vođenje ženske košarke. Ono što mi je posebno drago je što se polako sve iz te generacije ostvaruju i kao majke. Po završetku karijere Aleksandra Crvendakić, Neca Jovanović… to je najlepša moguća stvar. Videli ste na utakmici protiv Portugala Aleksandru sa detetom. Prelepa slika. Žao mi je što se prošle godine nismo okupili i obeležili deset godina od istorijskog zlata u Budimpešti. Stalno treba pominjati da je ženska košarka uzela dva zlata, to ne treba zaboraviti.
Veteranke uvek tu
Jedna od lepih slika u poslednjih deceniju i po jesu i veteranke pored terena na utakmicama reprezentacije.
-Veteranke su 15 godina tu. Zvaćemo ih da dođu i u Novi Sad na utakmicu. Vodimo računa o njima. Meni je srce puno kad god me pozovu na Memorijal Dragiša Šarić. Sednete na konferenciji za medije i pomislite, da li je meni mesto tu. Tu oko vas sede osobe, ne znate ko je uglednije ime u svetu košarke. To je nešto najlepše što možete da vidite, to su ljudi od ogromnog kredibiliteta. Moram ovom prilikom da pozdravim „Kornjače“ iz Subotice. One su meni favoriti broj jedan, i taj turnir u Subotici koji ima tradiciju dugu preko 20 godina. Sjajno ga organizuju, sjajno rade i to je jedno divno druženje.
Mediji u službi ženske košarke
-Moram još jednom da pohvalim portal košarka24. Da nije vas mnoge stvari se ne bi znale. Sve pohvale što ste angažovali mnoge bivše košarkašice da pišu. Vode računa i daju prostora čak i onim košarkašicama i trenerima za koje malo ko zna, da se čuje i njihovo mišljenje. Plus sve ovo adekvatno i aktuelno što pratite. Ne postoji puno takvih medija u Evropi, možda samo jedan u Mađarskoj. Narod smo koji više voli da kritikuje i pljuje, ništa pozitivno. A onda dođete na sajt košarka24 i pročitate neke lepe priče, intervjue… Divne priče su o majkama koje piše Danijela Utvić, na primer.
