Crvena zvezda, iz meča u meč potvrđuje da je apsolutni favorit za osvajanje, odnosno odbranu titule. Što ne treba da čudi, s obzirom na kvalitet tima koji trenira Marina Maljković i činjenicu da je prvi cilj bio da se pokuša ulazak u Evroligu. Nažalost, to se nije dogodilo pa Zvezda zajedno sa niškim Studentom predstavlja Srbiju u FIBA Evrokupu.
Mega, baš kao i u muškoj konkurenciji, sledi zacrtani put i za sada posle pobede nad Studentom jedina drži korak sa vodećom Zvezdom. Zanimljivo je međutim da je tim trenera Subića tek na 11. mestu kada se pogleda tabela efikasnosti. To jasno dovodi do zaključka da defanzivno deluje veoma dobro.
Kada se analiziraju rezultati, može se lako zaključiti da je liga ujednačena i da ćemo se, možda više nego prethodnih godina, iznenađivati rezultatima pojedinih mečeva
Ono što me, kao nekoga ko više decenija prati košarku, zabrinjava je činjenica da u ligi, ne preterano visokog kvaliteta, igra dvadeset stranih košarkašica uglavnom američkih i da njima možemo pridodati još desetak, onih koje dolaze sa prostora bivše SFR Jugoslavije. Dok ove druge, u nekom smislu ne možemo smatrati klasičnim stranim košarkašicama, jer mnoge su u Srbiji zbog školovanja, a košarka predstavlja hobi i ne uvek i ne toliko siguran džeparac, koji olakšava život i školovanje daleko od kuće, strankinje, koje sam prvo naveo, dovedene su i plaćene da bi klubovi lakše i brže obezbedili pobede dovoljne za opstanak u takmičenjima koja igraju. Vas koji čitate ovaj sajt, ne treba da podsećam da se igra i regionalna liga.
Raduje me, što mlade košarkašice, pre svega na treningu, imaju priliku da se sretnu sa iskustvom koje su ligi i klubovima u kojima trenutno igraju, donele Sara Krnjić, Sanja Orozović, Dragana Gobeljić…, i ostalih, ako sam dobro izbrojao 13 košarkašice, koje su životno mlade ali košarkaški u poznim godinama. Njihovo prisustvo na utakmicama, po meni je, manje važno od onoga što donose na treningu, pa čak i pre i posle njega. Devojčicama koje igraju našu Prvu ligu, košarkašice tog iskustva trebaju da bi lakše i brže savladale, ne samo veštinu nego i ponašanje i život profesionalnog sportiste koji želi dugovečnu karijeru.
Kada su me zamolili da napišem ovaj komentar, rekao sam da nemam dovoljno informacija da bih mogao da se udubim u analizu utakmica i onoga što smo do sada videli, ali ono što mogu sa sigurnošću da kažem, jeste da su seniorski timovi svih, pa i klubova naše najkvalitetnije ženske košarkaške lige samo njihovo ogledalo. Klub predstavlja sve ono što je oko tog seniorskog tima, od organizacije i ljudi koji su u upravama i dužni su da obezbede sredstva za funkcionisanje, do najvažnijeg segmenta a to su treneri i košarkašice u svim uzrastima mlađih kategorija. One najstarije, dakle, članice seniorskog tima su uzor i motiv svake devojčice koja trenira košarku i želi najpre, da dođe na trening, zatim utakmicu, a onda i da napravi ozbiljnu karijeru u nekom seniorskom timu u Srbiji ili inostranstvu. To može brže i lakše da se dogodi, ako je liga snažna kvalitetna i organizovana. I što je po meni još važnije, ako seniorska reprezentacija, ovde pričamo o košarkašicama ali i ona muška, na najvećim takmičenjima beleži dobre rezultate. Šta znači dobar rezultat? Ne samo osvajanje medalja što bi bilo idealno i celu stvar znatno ubrzalo, već kontinuirano prisustvo na evropskim, svetskim prvenstvima i Olimpijskim igrama. Kada bi uspeli da napravimo takve rezultate u periodu od osam do dvanaest godina, verovatno bi se rodila generacija koja bi, u rezultatskom smislu, mogla da sustigne a možda i prestigne onu koja je uz selektorku Marinu Maljković na terenu predvođena Sonjom Vasić, Jelenom Bruks, Danijel Pejdž ili sestrama Anom i Milicom Dabović, pre 10 godina osvojila prvo evropsko zlato a na putu do drugog 2021. i po jednu olimpijsku i kontinentalnu bronzu.
Težak je to put, zato pratite i podržavajte svaku devojčicu koja odluči da se oproba u sportu. Ako njen izbor bude košarka, kao što je naš, budite još uporniji i odlučniji. Njen uspeh i vama će, kao i njoj, doneti mnogo lepih momenata i prijatelja, na koje ćete uvek moći da se oslonite. To je esencija sporta.
