Lea Dolovac (2011), mlada košarkašica KŽK Partizan 1953 svojim partijama u pionirskoj WABA ligi privlači sve više pažnju na sebe.
Odličnim igrama na prvom turniru WABA U15 lige bila je MVP sa 37 indeksnih poena po utakmici, i u deset pripremnih utakmica od 1. avgusta 2025. ima deset pobeda uz odličnu statistiku.
Ko je najzaslužniji što si zavolela košarku i kako je izgledao tvoj prvi trening?
„Moj prvi trening je bio 20. oktobra 2019. godine u Osnovnoj Školi „Branko Radičević“ u bloku 45. Tu školu košarke je organizovao Pokret Marine Maljković. Ovom prilikom želim da pohvalim taj pokret jer da njega nije bilo, možda nikada ne bih ni igrala košarku. On je svima pružao šansu da probaju i zavole košarku. Škola je bila besplatna. Znam da mi je taj prvi trening bio baš mnogo zanimljiv. Trčali smo, radili vežbe sa loptom, šutirali na koš. Bilo je dosta devojčica na treningu i meni se baš dopala ta jurnjava za loptom i borba oko lopte. Mama me je upisala u tu školu košarke i ona ima velike zasluge što mi se dopao taj sport koji sam odmah zavolela i jedva sam čekala sledeći trening.“
Ko ti je bio prvi trener i po čemu ga pamtiš?
„Prvi trener mi je bila Branka. Ona je trenirala mlađe kategorije u KKŽ „Vizura“. Bila je stroga, pažljiva i uporna. Pamtim da mi je stalno govorila da pored urođenih sposobnosti mora da se radi i na tehnici i taktici i da imam neki x faktor.“
Koji savet od trenera si do sada zapamtila kao najvažniji?
„Želim da se zahvalim svom treneru Nikoli Dmtiroviću na svemu što radi da bi mi postale još bolje igračice (između ostalog, snima sve utakmice i to nam mnogo znači). Pažljivo slušam sve što nam govori a zapamtila sam savet koji mi je dao – „Igraš dobro odbranu ali taj deo igre moraš još da poboljšaš i da povećaš nivo individualne odgovornosti u odbrani.“ Trudim se da to i uradim.“
Šta vidiš kao svoje najbolje strane u igri, a u čemu bi volela da napreduješ?
„Mislim da mi je šut, odbrana i skok glavno oružje a iz dobre odbrane proilazi dosta „otetih lopti“. U tome mi pomaže to što dobro čitam igru i protivnika i predviđam njihove poteze i tako „presečem“ lopte kojih imam poprilično na utakmici. Dobra sam i u kontranapadu gde moja brzina i „pas“ dolazi do izražaja. Kažu da imam izrađen šut i mekanu ruku. Mislim da treba da poradim u tehnici driblinga.“
Da li imaš uzora/idola među sadašnjim ili bivšim košarkašicama?
„Sonju Vasić sam upoznala i ona mi je uzor. Volela bih da jednog dana budem kao ona. Volim da gledam i Nikolu Jokića, Aleksu Avramovića kako igraju.
Na kraju bih se zahvalila klubovima za koje sam nastupala kao i klubu za koji sada igram, kao i svim trenerima koji su bili na putu i na raskrsnicama tog mog košarkaškog puta i tako doprineli mom košarkaškom razvoju a posebno se zahvaljujem mojim bivšim i sadašnjim saigračicama koje su svaka na svoj način i svojom nesebičnošću doprinele da postignem ove rezulate koje sam postigla. Bez njih to ne bih uspela. Imam još nekog koga ne moram da pozdravljam, to se podrazumeva“.
