Nađa Lukić je rođena u Arilju 2006. godine a karijeru je gradila preko upravo OKK Arilja, Sloge iz Požege pa do Vojvodine 021.
Trenutno nastupa, pored Vojvodine 021, i za Proleter Novi Sad, gde je na dvojnoj licenci.
Šta je presudilo da izabereš Vojvodinu za nastavak karijere?
Odlučila sam se za Vojvodinu jer sam prepoznala da ovaj klub pruža odlične uslove za moj razvoj, kako na individualnom, tako i na timskom nivou. Vojvodina ima ozbiljan pristup radu , što je za mene jako važno kao mladoj igračici. Takođe, trenuci koje sam provela sa starijim i iskusnijim igračicama su me motivisali da rastem, i verujem da će mi ovo okruženje pomoći da unapredim svoje veštine. Atmosfera u timu je sjajna, a podrška trenera i saigračica je ključna za moj dalji napredak.
Jesu li ispunjena neka tvoja očekivanja kada je organizacija kluba u pitanju?
Da, definitivno su ispunjena moja očekivanja u vezi sa organizacijom kluba. Od prvog dana sam primetila da se ozbiljno pristupa svakom aspektu rada, od treninga, fizičke pripreme, do podrške u svakodnevnom životu. Klub pruža sve potrebne resurse kako bismo se fokusirale na svoj razvoj i napredak. Imamo stručni tim i kvalitetne uslove za treniranje. Posebno mi se dopada to što klub pruža priliku mladim igračima da se pokažu, jer imamo mogućnost da igramo, učimo od iskusnijih saigračica i postepeno se razvijamo. Ovaj pristup nam omogućava da steknemo iskustvo i da se dokažemo na terenu, što je od velike važnosti za naš napredak.Sve to čini da se osećam kao deo ozbiljne organizacije koja ulaže u svoje igrače, što je za mene vrlo motivišuće.
U kojoj meri si zadovoljna minutažom i ulogom u timu?
Minutaža je nešto na čemu stalno radim i trudim se da zaslužim još veću odgovornost u timu. Zadovoljna sam minutažom i ulogom u timu, s obzirom na to da sam još mlada i u procesu dokazivanja. Trener Nataša mi daje priliku da se iskažem na terenu i da učim iz svakog minutaže koju dobijem. Svestan sam da je ključ za moj dalji napredak u tome da nastavim da radim na sebi, kako bih zaslužila još veću ulogu u timu. U ovom trenutku, uživam u svakom trenutku provedenom na terenu i smatram da mi svaki minut pomaže da se razvijam kao igrač. Naravno, uvek postoji prostor za napredak, ali verujem da su trenuci koje imam sada odlična osnova za dalje uspinjanje.
Šta bi izdvojila kao svoj najveći doprinos timu?
Moj najveći doprinos timu vidim u svojoj želji za napredovanjem i konstantnom motivaciji da dajem sve od sebe. Trudim se da budem uvek spremna da pružim dodatni napor, bilo u napadu ili odbrani. Takođe, verujem da moj pozitivan stav i stalna podrška saigračicama pomažu u održavanju dobrog timskog duha. Pomažem im da se podignu kada je teško i radim na tome da svi zajedno napredujemo, jer uspeh tima dolazi kroz zajedništvo i međusobnu podršku.
U kom segmentu igre vidiš najveći napredak od dolaska u Novi Sad?
Najveći napredak od dolaska u Novi Sad vidim u svojoj igri u odbrani i fizičkoj spremnosti. Treninge sam radila puno na poboljšanju snage, agilnosti i brzine, što mi je pomoglo da budem efikasnija na oba kraja terena. Takođe, radim na svojim veštinama čitanja igre, što mi omogućava da budem bolja u postavljanju u odbrani i da efikasnije reagujem u napadu. Mislim da sam postala sigurnija u svojim odlukama na terenu, a to se odražava i na moj timski doprinos.
Nastupaš i za Proleter u Drugoj ligi. Kako vidiš ulogu i minutažu u ovoj ekipi?
Moja igra za ekipu Proletera u Drugoj ligi je odlična prilika za sticanje iskustva i konstantni razvoj. Tu imam šansu da igram više minuta, što mi pomaže da dodatno unapredim svoje veštine i steknem više samopouzdanja, što mi veoma znači. Iako sam najmlađa igračica u rosteru, uloga mi je svakako važna jer mogu da doprinosim timu, a istovremeno radim na svojim slabostima. Minutaža je odlična jer imam priliku da igram veće role, a istovremeno učim i razvijam se kroz utakmice.
Gde vidiš najveću razliku između igranja u Prvoj i Drugoj ligi?
Najveća razlika između Prve i Druge lige je u intenzitetu igre i kvalitetu protivnika. U Prvoj ligi su takmičenja mnogo brža, a fizički i taktički zahtevi su veći. U Drugoj ligi, iako je konkurencija i dalje jaka, tempo igre je nešto niži, pa se igračima pruža više prostora za razmišljanje. Naravno, u Prvoj ligi imate više prilika da se suočite sa vrhunskim igračima koji mogu da naprave razliku u svakom trenutku, dok u Drugoj ligi morate biti oprezni i iskoristiti svaku šansu.
Koju igračicu u Prvoj ligi na tvojoj poziciji posebno ceniš?
U našoj ligi imaju dve igračice na mojoj poziciji koje posebno cenim. Marina Radović sadašnja igračica ekipe Partizan. Sa njom sam igrala 3 godine u Požegi i uvek mi je davala podršku i mogu reći da sam napredovala zahvaljujući njenim savetima i pristupu igri. Njeno iskustvo mi je pokazalo kako da napredujem i kao igračica i kao osoba. Pored nje takođe i naš kapiten Žaklina Janković, igračica sa dosta iskustva i znanja, kroz godine na terenu, razvila je neverovatnu sposobnost da prepozna ključne momente u igri što je nešto što pokušavam da usvojim. Žaklina takođe mi je prenela mnogo saveta o tome kako se kretati na terenu, kako da zauzmem pravu poziciju u napadu i odbrani.Savet starijih igračica mi je od velikog značaja, jer imaju mnogo iskustva i znanja koje su stekle kroz godine igranja. Njihova perspektiva mi daje samopouzdanje i motivaciju da nastavim sa razvijanjem.
Da li postoji neki poseban ritual ili navika koju praktikuješ pre utakmica/treninga?
Imam nekoliko rutina koje mi pomažu da se fokusiram i pripremim za utakmicu. Pre utakmice, uvek se trudim da se opustim, i vizualizujem kako želim da igram. Takođe, uvek se pre utakmice čujem sa tatom.Taj kratak, ali značajan razgovor mi da dodatnu motivaciju.Njegove reči podrške i saveti pre utakmice pomažu mi da se fokusiram i spremim za izazove na terenu. Taj trenutak mi daje snagu i podseća me na važnost rada, discipline i verovanja u sebe. Uvek se potrudim da sam fizički i mentalno spremna na izazove koje utakmica može doneti.
Dolaziš iz Arilja. Kada i kako si počela da treniraš košarku?
Počela sam da treniram košarku u osnovnoj školi, tačnije u 4. razredu. U Arilju nije bilo mnogo sportskih opcija, ali od malena sam imala želju da igram košarku, gledajući utakmice i inspirišući se sportskim ličnostima. Uz podršku porodice i trenera u klubu OKK ,,Arilje’’, brzo sam se zaljubila u igru.Počela sam sa treninzima i brzo sam shvatila da to nije samo moj hobi, već da imam potencijal da mogu nastavim da se bavim košarkom. U prvoj godini srednje škole prešla sam u KK ,,Sloga’’u Požegi.Mogu reći da sam tu uz pomoć trenera Saše za veoma mali vremenski period jako napredovala u igri. Sa 15 godina sam prvi put zaigrala za seniorski tim tada smo igrali Drugu ligu Srbije, kao najmlađa igračica , imala sam punu podršku prvo od tadašnjeg kapitena Nataše Filipović, naravno i ostalih saigračica i poverenje trenera što je veoma važno za mladu igračicu.Dve godine igranja u Prvoj ligi i godina u WABA ligi sa timom iz Požege, značajno su mi pomogle u razvoju igre. Iskustvo u tim takmičenjima je bilo ključno za moj napredak, jer sam imala priliku da igram protiv kvalitetnih timova i igračica, što je poboljšalo moje tehničke i taktičke veštine. Ove godine su mi omogućile da naučim mnogo o igri na višem nivou, a i da se suočim sa izazovima koji su mi pomogli da rastem kao igračica.
Na šta si se najteže navikla kada je život u Novom Sadu u pitanju?
Najteže mi je bilo naviknuti se na brzinu života u velikom gradu kao što je Novi Sad. U Arilju je sve mnogo mirnije i svakodnevne aktivnosti su bile opuštenije. Novi Sad je dinamičan, ali sada mi je mnogo lakše jer sam se privikla na ritam i organizaciju života u ovom gradu. Trener Nataša mi je jako pomogla samim dolaskom u Novi Sad da se lakše prilagodim.Početni period je bio izazovan zbog udaljenosti od porodice, ali sad imam dobar balans.
Kako balansiraš između sportskih obaveza i privatnog života?
Balansiranje između sportskih obaveza, fakulteta i privatnog života nije uvek lako, ali trudim se da budem organizovana. Planiram svoje vreme unapred, kako bih mogla da ispunim sve obaveze – bilo da su to treninzi, časovi na fakultetu ili druženja sa prijateljima. Košarka i fakultet su mi prioriteti, ali uz sve to, važan je i društveni život, jer mi pomaže da se opustim i napunim baterije, što je ključ za održavanje motivacije i energije za sve druge obaveze. Iako je izazovno, volim sve što radim, pa pronalazim način da uživam u svakom segmentu svog života.
Lična karta:
Nađa Lukić;
21.02.2006. Užice;
krilni centar;
184cm;
OKK ,,Arilje’’, KK ,,Sloga’’, ŽKK ,,Vojvodina 021’’;
Pravni fakultet u Novom Sadu
- Četvrtfinale Kupa KSS: Igra se u Zrenjanin, Nišu i Beogradu
- Intervju JOVANA BORIČIĆ: Borbenost je ono što mene krasi na terenu, uvek sam spremna da se bacim za svaku loptu
- Intervju – NAĐA LUKIĆ, košarkašica Vojvodine 021
- Intervju – NEVENA PETROVIĆ, košarkašica Mega MIS-a
- Juniorke Mege posle produžetka savladale Zvezdu, Sanja Akšam ostvarila neverovatan indeks korisnosti
