Ove godine je u „junior“ sezoni članica Univerziteta Dukejne iz Pitsburga (Duquesne Dukes). Ekipa iz Pensilvanije je član prestižne „Atlantik 10“ konferencije, a Matić ima prostora da pokaže svoj raskošni talenat.
Minulog leta si promenila Univerzitet. U poređenju sa tvojim preliminarnim očekivanjima, kakvi su utisci o Univerzitetu Dukejn?
-Iskreno, veoma mi je lepo ovde i smatram da mogu dosta da napredujem kao igrač i kao osoba, što mi u suštini i jeste najvažnije. Grad i kampus su prelepi, a ljudi veoma prijatni. Iz košarkaškog ugla gledano, program Duquesne je veoma ozbiljan, konferencija jaka, a ritam igre jači i brži. Još uvek pokušavam da pronađem svoju rolu zbog razlika u stilu igre u poređenju sa prethodnim koledžom na kojem sam bila, ali zaista uživam ovde i znam da sam okružena ljudima kojima je zaista stalo do mene i mog napretka.
Takmičite se u jednoj od najjačih konferencija, Atlantik 10. Koji cilj ekipa ima u ovoj sezoni?
-Iskreno smo veoma talentovana ekipa i imamo puno potencijala i prostora za napredak. Ono što najviše volim kod ove ekipe je hemija i naporan rad koji svaka devojka ulaže. Prema tome, skromno mislim da je sam vrh i više nego dostižan ako nastavimo ovim tempom, što i jeste cilj cele ekipe.
Na čemu u radu insistira trener Dan Burt?
-Trener Burt ima jako specifičan način rada jer njegovi asistenti sprovode viziju. Defanzivno – intenzitet svih 40 minuta i borba. Iz tog razloga je najveći fokus na našoj odbrani po celom terenu. Njegova ofanzivna vizija je pre svega dobar spejsing, kretanje lopte i timska igra, sa najvećim naglaskom na igru u tranziciji zbog samog intenziteta koji insistiramo tokom svake utakmice.
Treću si sezonu u Americi. U čemu se razlikuje status “junior” od “sophomore” i “freshman”?
-Iskreno je totalno drugi svet jer, kao neko ko je pre svega internacionalac, treba da stekne ime i ugled u “tuđoj” državi, a to je ono na čemu sam najviše radila svoje prve dve godine. S tim u vezi, vaša uloga je veća, i od vas se očekuje da budete pravi lider i model mlađim igračicama, kao i da budete odgovorni za sve što se dešava, kako na terenu, tako i van njega. Stoga, definitivno se menja nivo odgovornosti i svesti da morate biti lider.
U kojoj meri si zadovoljna statusom i minutažom u novoj ekipi?
-Prilično sam zadovoljna minutažom i ulogom u ekipi. Smatram da imam puno poverenje od strane trenera i samim tim igram rasterećenije. Ono što mi je trenutno apsurd je prilagođavanje na brzinu igre i konstantnost, ali čvrsto verujem u svoj rad i znam da će sve to doći vremenom.
U kom segmentu u svojoj igri vidiš najveći napredak od dolaska u SAD?
-Definitivno u brzini donošenja odluka. Osećam tu zrelost i pojačan instikt, pre svega ofanzivno. Takođe, smatram da sam ubrzala svoj šut i realizaciju. Mislim da je stimulans svega toga veliki broj ponavljanja i rad na svom telu. Američka košarka je poznata po atletama, pa sam defanzivno radila na sebi kako bih bila u stanju da ‘čuvam’ te igrače.
Da li se nekada desi da imaš lošiji dan u smislu raspoloženja? I kako se nosiš sa takvim danima?
-Apsolutno, živo sam biće svesno svojih odluka i raspoloženja. Ja živim košarku i neko sam ko jako teško podnosi svaki poraz i lošu utakmicu. Drugim rečima, kako ide košarka, takvog sam i ja raspoloženja, što baš i nije za pohvalu. Svesna sam da moram da radim na tome i uvek se rado posavetujem sa iskusnijima od sebe, ali pre svega porodicom. Čvrsto verujem u rad, upoznavanje i razumevanje svog uma, pa sam od ove godine počela sa konstantnim seansama sa svojim pshiologom. Odlazak u crkvu i vežbe disanja mi takođe pomažu da smanjim stres i nervozu. Najvažnija stvar mi je da uvek budem svesna svog rada i napretka, i da ne dozvolim da loš dan utiče na moj performans i obaveze.
Šta te najviše motiviše tokom utakmice?
-Pre svega činjenjica da imam priliku da radim ono što najviše volim i na svemu što mi je Bog dao. Ja sam neko ko je uvek željan pobede i spremna sam da uradim šta god se od mene traži da pomognem ekipi da uspe u tome. Naravno, kao i u svemu, moja porodica i prijatelji će mi uvek biti najveći motiv i okosnica u svemu što radim.
Studenti su kao jedan od problema tokom školovanja u SAD isticali da su ponekad upali u začarani krug “trening – škola”, u kome se malo toga menja. Da li ti se to dešavalo, i da li imaš savet za naše igračice koje su tek stigle u Ameriku?
-Složila bih se da je to jedan od većih problema sa kojima se studenti susreću, jer je život ovde sam po sebi veoma brz i naravno da mi se to dešavalo, pogotovo u mojoj prvoj godini. Međutim, smatram da ukoliko ste dovoljno dobro organizovani i usklađeni spram svim obavezama, sve se može postići i uskladiti. Mislim da je cilj i motivacija ključna u celom tom procesu.
Kako napreduje akademski deo? Da li je sa akademske strane Univerzitet veoma zahtevan?
-Akademski deo ide dosta dobro, iako moram biti iskrena – ne fokusiram se na školu koliko na košarku. Sistem je prilagođen stalnim zadacima, esejima, predavanjima, kolokvijumima i ispitima, što zahteva dobru organizaciju i naporan rad. Međutim, kao što rekoh u prethodnom pitanju – uz dobru organizacijom i pomoć resursa koje univerzitet nudi (tutorski centri, biblioteke i akademski savetnici), vrlo je lako uskladiti se.
Dukejn je privatni katolički Univerzitet, uglavnom je reč o religioznim školama. Da li postoje određena pravila te vrste kojih morate da se pridržavate? (crkva, molitva, način oblačenja…)
-Iako Dukejn ima religiozne korene, pravila nisu strogo religijska. Naravno, postoje i kapelice na kampusu, koje su dostupne za molitvu i misa, nije obavezno učestvovati u religijskim aktivnostima, ali se daje na značaju poštovanje univerzitetskih vrednosti, kao što su duhovnost i moralne vrednosti, sloboda misli i slično… Što se tiče pravila oblačenja, ne postoji strogi kodeks, ali se očekuje da studenti budu pristojno obučeni.
Kakav je osećaj biti pravoslavne vere u katoličkoj školi?
-Biti pravoslavne vere u katoličkoj školi zvuči malo apsurdno, ali ja bih rekla da je osećaj veoma pozitivan jer univerzitet neguje inkluziju i poštovanje različitih vera. Nisam osetila nikakvu diskriminaciju. Studenti imaju pravo da izraze svoju duhovnost i da se međusobno podržavaju bez obzira na religiju. Upoznajem dosta studenata drugih religija, što mi pruža priliku da bolje upoznam njihove vrednosti, tradiciju, kulturu…
Kako izgleda život u Pitsburgu?
-Pitsburg kao grad nudi kvalitetan način života, jer je dinamičan grad poznat po svojoj bogatoj industrijskoj istoriji, kulturnim institucijama, zdravstvu, obrazovanju i po meni najlepšem – strastvenoj sportskoj kulturi.
Ameri su prilično “zaluđeni” svojim timovima – Steelers (NFL), Penguins (NHL) i Pirates (MLB). To je nešto poput njihove tradicije koja ih povezuje. Sport je ovde deo svakodnevnog života, i baš se oseća energija i entuzijazam dok se gleda utakmica ili diskutuje o rezultatima. Što se tiče životnog standarda, Pittsburgh je prilično pristupačan grad. Život je jeftiniji u poređenju sa velikim gradovima kao što su New York ili San Francisco.
Lična karta: Anđela Matić
datum i mesto rođenja: 28.mart 2003.godine, Valjevo
pozicija i visina: Plej/bek, 176cm
klubovi: Kk Mladost Ub, ŽKK Lajkovac, ŽKK Duga, University of Vermont, Duquesne University
trofeji/nagrade: 3.mesto na juniroskom prvestvu (MVP i Najbolji strelac tog turnira); Osvajanje Challengera u Češkoj sa U18 reprezentacijom; Šampion regularnog dela America East konferencije i Osvajač iste; Plasman na March Madness; 4.mesto na Evropksom prvenstvu sa U20 reprezentacijom …⏭;
škola/fakultet/posao: Duquesne University
- Akšam, Ladinek i Jekić najbolji blokeri 11. kola PŽLS, Anđela Jekić vodi u ligi
- Mijatović, Popović i Vilbi najbolji „kradljivci“ 11. kola PŽLS, Sofija Olić i Jovana Popović vode u ligi
- Tijana Cukić uz rekord sezone najbolji asistent 11. kola PŽLS, vodi i u ligi
- Žaklina Janković najbolja skakačica 11. kola PŽLS, Milena Laković Škrbić vodi u ligi
- Jovana Popović najbolji strelac 11. kola PŽLS, trenutno najefikasnija i u ligi
