Naše devojke su se borile, dale sve od sebe i nema šta da im se zameri, ali su protivnice, ipak, bile bolje i odigrale su kvalitetnije ovaj meč.
Utakmica je krenula u brzom ritmu, što je više odgovaralo Australijankama pa su u 4. minutu povele 10:6, a minuta kasnije i 13:8. Smanjila je trojkom Anderson, ali je rival održavao prednost od tri do pet poena, sve do trojke Džordž za 21:13 dva minuta pre prve pauze. Odlična Raca je držala priključak, a posle deset minuta igre imali smo „minus 7“ – 19:26.
Počela je Australija drugu deonicu serijom 5:0 i došla do dvocifrene prednosti (31:19). Vezale su naše devojke četiri poena, nisu iskoristile tri napada, što je kažnjeno – 36:23. Imali smo problema i u odbrani i u napadu, protivnice su bile dosta sigurnije, pa je minus bio veliki – 25:40, 16. minut. Pogodila je posle dužeg vremena Nogić, pa Čađo trojku za 30:40. Ponovo je Australija pojačala ritam i podigla na 16 poena razlike, koliko je bilo i na poluvremenu – 48:32.
Vezala je Nogić pet poena na početku treće četvrtine, pa Dugalić smanjila na 39:50. Međutim, brzo su se Asutralijanke serijom 10:0 vratile na ogromnih 60:39. U 28. minutu bilo je najvećih 67:39, a na poslednji odmor se otišlo pri velikoj prednosti Australije – 72:48.
Smanjila je Srbija na 56:75 na šest minuta pre kraja, ali to nije bilo dovoljno. Nismo imali snage za povratak u meč, pa je Australija na kraju zasluženo prošla u polufinale Olimpijskih igara.
Marina Maljković
– Nažalost, realno je. Nismo imali nikakve šanse protiv Australije. Ostaje mi žal što nismo igrale sve vreme kao u poslednjoj četvrtini. Ova ekipa je sastavljena od dobrih devojaka, dobar i zdrav tim, kako treba da izgleda ekipa, da se druže i žive u ekipi. One su me ubedile ogromnim radom i ponašanjem da ostanem i da bi trebalo da radim s njima kada sam mislila da odem sa prethodnom generacijom. Zbog toga zaslužuju pažnju, da se napravi analiza i plan za ono što sledi. Mi dok nemamo ligu, ne možemo da budemo ono što smo bili sa prošlom generacijom. Imamo problema i sa mlađim kategorijama, a ženska košarka u Srbiji zaslužuje pažnju i respekt. Šteta je, jer smo zemlja koja mnogo ulaže u sport, ali treba da uradimo to na pametniji način, za ženski sport koji zastupam i žensku košarku posebno. Mislim da se onda možemo nadati opet medaljama. Samo pametna i mudra strategija. Naravno da je bilo simbolike, šta reći o toj prethodnoj generaciji. Uradile su sve što su ikada mogle, ne znam šta da kažem. Možda da ih ubedimo da još malo odigraju, uvek su tu da rade šta im se kaže, čak i da sede 40 minita. Mnogo puta su me pitali zašto stavljam Nevenu i Čađo koje nemaju klub, zato što tim nema dušu bez njih i uvek ću da stavljam. Ne na uštrb neke talentovane devojčice, niti bi one to htele. U ovoj grupi postoji nešto što je danas retko, da tako dobro funkcioniše. Sve ove ličnosti zaslužuju pažnju, pa da napravimo strategiju šta činiti. Liga definitivno mora da se pojača, da li kao kod prošle godine da se kostur napravi u Srbiji i radi se cele godine, ne dva meseca. Treba da se sedne i razgovara, stojim odgovorno iza toga da svaka državljanka Srbije od ovih 12 devojaka zaslužuje pažnju. Možda nije kraj. Završile su Tina, Neca i Saša, ali odgovorno tvrdim da će raditi sve što je potrebno ovoj reprezentaciji. Možda budu tu u novembru. Ja možda neću biti tu, bez strategije. Prosto neću. Nije ničija greška, pričamo kao pametni ljudi. Nije to sad, i kad je prethodna generacija pravila uspehe mi nismo pravili ozbiljnu strategiju, za dva olimpijska ciklusa i sada ispaštamo. Nema ni odbojka neku ligu, ali ima bolju nego mi, mada očigledno i one trpe zbog toga. Kad sam potpisivala za Fener bila sam u svom stanu u Beogradu, bila sam srećna, posle šest meseci uzela Evroligu i osetila gorčinu jer sam mogla da uradim to sa srpskim klubom. Mislim da nemamo čega da se stidimo, kao ličnosti i prave Srpkinje zaslužuju sve, ovo su sve devojke sa po dva pasoša koje smo skupljali po svetu, ali su se usmerile ka ovoj zemlji iako ih 80 posto nije odraslo ovde. Dokazale su da mogu, hajde da im pomognemo. Nismo kaskale, nije da se nismo plasirale negde. Ne možemo samo da osvajamo…
Tina Krajišnik
– Ovo je bila moja poslednja utakmica. Suze su više zbog sna o medalji i borbe. Mislim da smo mogle i da je trebalo da se borimo za medlje, pa šta bude, a na kraju, kada se sve završilo, već mi je došla i ta misao da ja nemam više tu šansu. I da je to – to. Pomešane emocije, definitivno, zbog toga što nismo uspele ono što smo htele. Nemamo tu borbu za medalju. I naravno da nije lako ni govoriti sad u ovom trenutku, ali definitivno nije bio naš dan i nismo uspele da uradio ono što smo htele. Pretrčale su nas, nismo imale tu energiju. To je bio najveći problem. Te naše greške u napadu koje su one iskoristile u kontranapadima. Jednostavno, odbrana nije funkcionisala kako je trebalo. To je to, ne treba zanemariti to što smo do sada uradile i da su ovo mlade devojke koje će u narednih par godina osvajati medalje.
Nevena Jovanović
– Znači da je kraj, nažalost, na ovaj način. Sada je trenutno toliko bolno, ima puno više lepih emocija, nego lošijih. Kada ovaj dan prođe, emocije će popustiti i sećaću se lepih koje smo imali. Sve mi je sa njima drago i dobro i loše, sve su to neka iskustva koja jedna bez drugih ne bi mogla da bude tu. Pamtiću sve medalje, sate i sate provedene na treningu. Baš je teško na ovaj način, ali to je sport, okrutan… Nije bio naš dan. Najlošije smo odigrali utakmicu koja je nokaut. Sigurno je da će nas boleti neko vreme.
Saša Čađo
– Ja iskreno o tome nikada i ne razmišljam, sam taj pojam da treba da se pozdravim mi ne dolazi u glavu. Ne želim da se spremam, kad dođe momenat doći će. Volim da budem deo ovog tima, za mene je igranje košarke reprezentacija. Uvek volim da budem tu sa devojkama i predstavljam zemlju na najbolji mogući način. Neosporno je to da su cure dale svoj maksimum, ali uvek želiš više. Sad u tom momentu nije bilo moguće. Ono što iz srca mogu da kažem jeste da sam ponosna na svaku devojku i koja je bila od početka priprema i koja više nije tu i koje su ostale, jer znam koliko smo radile i dale se u sve to. Danas, jednostavno, nije bio naš dan. Normalno, uvek ti je žao, uvek hoćeš da pobediš. Ništa više ne mogu da kažem nego da sam ponosna, i da ću sve da ih zagrlim i poljubim…
