Na pitanje, da li je pobedom nad Crnom Gorom ostvaren cilj utakmice, Maljkovićeva je odgovorila.
-Nije ostvaren cilj ove utakmice, već cilj ovog prvenstva je ispunjen. Cilj ovog prvenstva je zvanično bio da pokušamo da se plasiramo na Olimpijske igre. Zašto? Zato što svi znamo kakav je bio put i prethodne generacije. Koliko je njima trebalo, šta je bilo, kako je bilo. Sa igračicama koje su igrale u vodećim evropskim klubovima, mnogo ozbiljnijim pričama. Mi jesmo napravili opet brzo, opet na bum, jako lep rezultat plasmanom na Svetsko prvenstvo odmah po smeni generacije. Ali, tada smo zaboravili šta je istina što se tiče ove generacije. Došlo je do potpune smene generacije i ove devojke imaju pravo da im damo šansu da i one nešto pokažu. To ne može da se desi preko noći.
Marina je zatim dodala, da zna koje bi pitanje usledilo.
-Znam šta ćete me pitati. Razlika između Svetskog i Evropskog prvenstva je rad od tri i po meseca. Rad od tri i po meseca i rad od mesec dana nikako nije isti. Želim to da istaknem, uvek ću stati ispred ovih devojaka. Druga stvar, pred Svetsko prvenstvo sve ove devojke su imale bolje sezone u svojim klubovima, mnogo bolje statuse nego sad. Evo, počećemo od Ivane Race, koja je osvajačica Evrolige. Vrlo dobro znam koliko su igrale ona i Mina Đorđević ove godine, jer ih treniram. Za razliku od prošle godine kada su igrale po 40 minuta u Italiji i Podgorici, gde su bile nosioci igre. Strašan problem sa Jovanom Nogić, sa mnogim drugim igračima. Tina Krajišnik jeste u velikom klubu, ali znamo da Rusija ne igra Evroligu. Prošle godine Tina je bila nosilac Galatasaraja, koji je igrao finale Evrokupa. Imala izuzetno značajnu ulogu.
Maljkovićeva je poentirala na kraju.
-Šta god hoćete o meni možete da pričate. To uopšte nije problem. Ja sam uzela časno da ih vodim, mogla sam i da ne treniram ovu generaciju, s obzirom na sve te realne stvari i tu razliku u kvalitetu u odnosu na prethodnu generaciju. Ali sam silno želela i sad želim i kada ih napadate uvek ću želeti da ih vodim. Jednostavno, radim svoj posao. Hoću da i od ove generacije pokušam nešto da napravim. Tu će biti uspona i padova. Samo stavite prst na čelo i zamislite da treniram ovaj tim do februara! Da ih uzmem sad i da ih treniram do februara kada su kvalifikacije za Olimpijske igre. Dakle… Kao što je prethodna generacija krenula iz Partizana, gde je bio ceo kostur šireg spiska, mi sada da imamo tu sreću da imamo reprezentativke u dva-tri kluba… Opet se vraćam na ligu, jer nećemo imati sreće dokle god ne budemo imali srpsku ligu. To je najvažnije. Mi ćemo učiniti sve i kroz mladu reprezentaciju. Mislite da je lako da dovedemo Pejdž i Butuliju, jer obe u ovom trenutku žive u Americi, da celo svoje leto posvete kreaciji srpskih igračica koje treba vrlo brzo, već u novembru, da dođu… Stojim ispred njih, ostvarili smo ovaj cilj. Možemo da sanjamo. Bilo bi strašno da nismo pobedile Crnu Goru, jer ne bismo imali šta da sanjamo i čemu da se nadamo. Ne samo za sad, za Olimpijske igre, već kada je srpska ženska košarka u pitanju. S obzirom na nemanje lige i nemogućnost ničega. Ne bismo imali ništa. To bi bio kraj! Zato je bio i veliki pritisak na ovoj utakmici.
Upitana o perspektivi ovog tima, Maljkovićeva je rekla.
-Ako me pitate da tu bude sigurno rezultata, sigurna priča je da one budu zajedno godinu dana. One ne mogu bez toga. Pola njih nema klubove, ne znamo šta će se dešavati. I sada sam im to rekla u svlačionici, želim pomno da ih pratim. Da vidim šta će se dešavati. Mi smo prošle godine imali tu mogućnost da radimo celo leto i to je odmah dalo rezultat. Na osnovu toga, sami zaključite šta bi bilo da su one godinu dana na okupu. Plan je da definitivno uključim što pre te devojke iz mlade reprezentacije, jer tu ima par zanimljivih devojaka. Ali, sjajno bi bilo da sve to može da bude na okupu i da u Srbiji postoji jaka liga. Onda možete da napadate do sutra. I Marinu i koga god hoćete. To uopšte nije sporno. Ovako je sve mučenje. Jednom će biti dobro, jednom loše. Jednom ovako, drugi put onako… Neko će da igra, neko neće.
Maljković je još jednom navela primere.
-Imate Jovanu Nogić, koja je šuter. Njoj su potrebne utakmice. Kao i bilo kojoj drugoj. Ona je prošle godine pred Svetsko prvenstvo imala velike minute i dobar status u svom klubu. Otišla je na Svetsko prvenstvo i uradila šta je uradila. Sada je bila potpuno druga situacija. Imala je strašnih problema. Nije igrala minuta. I ona, i Ivana Raca koje bi trebalo da budu nosioci te sledeće generacije. Došla je ovde, nema minute u nogama, nema loptu u rukama. To su strašno teške stvari. Da stalno u reprezetnaciji krpimo. Da bismo nadoknadili taj manjak kvaliteta, koji ima jedna Belgija, ili Francuska ili Španija, jedino što vidim je da radimo stalno zajedno i duže zajedno.
Jedno od pitanja je bilo kako iskusan trener, poput nje, može da pomogne u tom procesu.
-Ja sam tu, ako me to pitate. Nikakav problem, ja sam tu. Nisam u NBA, ne znam koliko godina, koliko sam u reprezentaciji. A hoću da idem jednog dana. Želim da idem, nije da nemam poziva. Ali ne, posvetila sam se, stopostotno… Hoću i da odmaram, iskreno rečeno. Ali posvetila sam se reprezentaciji. Dokle god sam ovde selektor ne mogu da idem u Ameriku, što mi jeste želja. Verujte da sam puno puta o tome pričala, videćemo. Apelujem, najozbiljnije, ako mene pitate da li bih ja trebalo da budem tu, da li bih ja bila spremna. Da, spremna sam… Naravno, u velikom sam klubu, osvojili smo Evroligu ove godine, ali nikakav problem, spremna sam da žrtvujem. Sigurna sam da će svi ljudi oko mene da se uklope u tu priču i da uđemo, šta god da je, za boljitak srpske ženske košarke. Jer samo to svi vidimo kao rešenje, trajno. Na kažem da će biti crno, ali ćemo se truditi da napravimo što bolje moguće.
Potom je govorila i kako konkretno smatra da bi ta liga trebalo da izgleda.
-To nije priča da se napravi jedan klub gde će Marina Maljković… Ne, tema je da se napravi dobra liga, na pametan način, ne sa velikim brojem klubova da mi tu nešto divljamo. Da se napravi jedan sistem takmičenja, nek je osam klubova, ali neka to ima smisla. Nije bitno ime kluba, ništa nije bitno. Smatram da zemlja Srbija zaslužuje da ima i jaku odbojkašku i jaku košarkašku ligu. Da vratimo publiku na ženski sport, da vratimo porodice na ženski sport, da napunomo Halu sportova, Šumice i tako dalje. Da imamo prelep ambijent. Ženska odbojka i ženska košarka, ako to ne zaslužuje, pa onda ne znam stvarno. I naravno da ću se uvek boriti za to.
